Поштовани колега Будимир,
Повод за ово писмо јесте моја жеља да заједнички остваримо један узвишени циљ а то је обједињавање удружења која су основали избјегла и прогнана лица и други грађани оштећени у својим правима у бившим југословенски републикама у једну кровну организацију. Сматрам да нам се заједничким и усаглашеним дјеловањем повећавају шансе да допринесемо проналажењу свеобухватног, правичног и трајног рјешења наших имовинских и бројних других проблема.
Желим да изразим своје жаљење из разлога јер си, поново, одбио приједлог Коалиије удружења избјеглица да започнемо разговор о обједињавању удружења у једну кровну организацију. Подсјећам да сам те 06. јуна 2012. године лично позвао с молбом да се састанемо и започнемо разговор о наведеној теми. Одговорио си да ћеш се јавити два дана касније тј. 08. јуна 2012. године, али то ниси досад учинио. У међувремену сам сазнао да си одлучио да, брже-боље, сазовеш Скупштину Асоцијације за 16. јун само да би је одржао прије скупштине Коалиције која је још прије двије недеље, заказана за 24. јун. У међувремену датум одржавања скупштине Коалиције је помјерен за 01. јул због обиљежавања Дана сјећања Јадовно 1941. Истовремено је добијено додатно вријеме да почетак разговора о обједињавању.
Као што си упознат, завршетком парламентарних избора изабран сам за народног посланика у Народној скупштини Србије испред Коалиције удружења избјеглица. Због тога смо сматрали да је важно да, још једном, покренемо иницијативу о стварању једне кровне организације с циљем да заједнички подстакнемо власт у Србије да отвори суштински дијалог са Хрватском о рјешавању наших темељних проблема.
У вези тога сам теби и свим другим чланицама Асоцијације послао материјале које би требало да усвоји наша заједничка Скупштина тј. приједлог писма намјера Предсједнику Републике, будућем предсједнику Владе, будућем предсједнику Парламента и шефовима посланичких група, као и приједлог Резолуције о поштовању људских права избјеглих и прогнаних и других оштећених грађана из бивших југословеских република коуи бу усвојила Народна скупштина Србије.
Такође предложили смо да Коалиција удружења избјеглица, као парламентарна групација, буде оквир обједињавања удружења. С друге стране апсолутно смо отворени за заједнчки рад и постизање обострано прихватљивог договора у вези свих кадровких рјешења (мјеста предсједника, потпредсједника, секретара и чланова предсједништва) као и садржаја поменутих докумената која би усвојила скупштина Коалиције удружења избјеглица. Предлажемо са свако удружење именује по два делегата у скупштину и по једног представника у Главни одбор јединствне кровне организације чиме би био испоштован принцип равноправности.
Желим да те, као предсједника Асоцијације избјегличких удружења, замолиом још једном да прихватиш нашу понуду да започенмо разговор о стварању једне кровне организације. Прихватамо сваку форму разговора тј. да у разговору учествује исти број представника Коалиције и Асоцијације. Такође, смо спремни да прихватимо да у разговору учлествују и представници удружења која нису чланице ниједне кровне организације и који би својим угледом и ауторитетом помогни да се пронађе прохватљиво рјешење за наше земљаке.
Увејерени смо да не постоји ниједан рационалан разлог против стварања једне кровне организације. Због тога вјерујем да ћеш прихватити нашу искрену понуду да започнемо, што прије, разговор на наведену тему. У супротном сматраћемо да си ти и твоји најближи сарадници (Матијаш и други) противници крајишког обједињавања. Поставиће се логично питање: Због чега?
С поштовањем,
Предсједник Коалиције удружења избјеглица
Миодраг Линта