Поштовани колега Будимир,
Повод за моје друго писмо теби (прво писмо је упућено 14. јуна 2012. године) јесте чињеница да си одбио понуду Коалицје удружења избјеглица да започнемо разговор о стварању јединствене кровне организације удружења која су основали избјегла и прогнана лица и други грађани оштећени у својим правима у бившим југословенским републикама. Умјесто тога сазвао си Скупштину Асоцијације избјегличких удружења која је одржана у сали општине Нови Београд 16. јуна 2012. године без икаквог разумног објашњења.
Коалиција удружења избјеглица је, и поред тога, одлучила да на скупштину Асоцијације пошаље четврочлану делегацију на челу са мном а са жељом да још једном пошаљемо поруку уједињења и апелујемо на присутне да подрже нашу иницијативу о стварању једне кровне организације. Очекивао сам да ћеш ти и твоје колеге ( Раде Матијаш, Јово Каблар и Чедо Марић и други) разумијети наш долазак у најпозитивнијем смислу ријечи. Десило се обратно. Већ на уласку у салу приликом руковања Чедо Марић и Раде Матијаш су ми јасно ставили до знања да нисам добродошао. Друго, у својим говорима ти и Раде Матијаш сте значајан дио времена посветили некритичким нападима на Коалицију и мене лично. Треће, једна од тачака дневног реда имала је, чак, и назив: „Пристисци Миодрага Линте на Асоцијаицју избјегличких удружења у вези уједињења“!!! И коначно четврто: једино сте мени онемогућили да се обратим присутним што није у складу са принципима међусобног поштовања и уважавања. Без обзира на наведене чињенице Коалиција удружења избјеглица и ја, као њен предсједник, и даље држимо испружену руку према вама са надом да ћете је, што прије, прихватити и сјести са нама за заједнички сто.
Морам признати да сам био непријатно изненађен са организацијом Скупштине Асоцијације. Очекивао сам да ће радно предсједништво јавно прочитати списак удружења које су чланице Асоцијације као и списак делегата који су, у име чланица, дошли на скупштину. То се није десило. Из тога разлога међу присутним није се знало ко су гости, ко делегати а ко земљаци који су дошли због својих конкретних проблема. С друге стране, ти си у свом говору рекао да Асоцијација окупља чак 60 удружења, по 30 из Хрватске и БиХ. Анализом присутних се показало да се у сали налази свега 10 удружења која су, тренутно, чланице Асоцијације. То су слиједећа удружења: Удружење Срба из Хрватске (Милојко Будимир), Удружење пензионера из Хрватске (Јово Каблар), Удружење породица погинулих и несталих лица „Суза“ (присутан Чедо Марић а нико од чланова Управног одбора); Демократска иницијатива за Книн (Раде Матијаш); Удружење Крајишника Града Панчева (Миле Боснић); Завичајно удружење Славонија (Вељко Вукелић); Удружење грађана Крајине „Зора“ (Милан Љубовић); Завичајно удружење „Голубић“ (Драган Станчевић); Завичајно удружење Билогора (Милан Басташић) и Удружење грађана „Божур“ (Чедо Пуповац). Наведених 10 удружења су из Хрватске а није било ниједног удружења из Босне и Херцеговине које је чланица Асоцијације и чији су делегати били на Скупштини.
Поставља се питање због чега си два дана касније тј. 18. јуна, у изјави Агенцији Срна, опет изјавио да Асоцијација избјегличких удружења окупља 60 удружења, по 30 из Хрватске и БиХ? Такође, поставља се питање због чега с једне стране, одбијаш разговор са Коалицијом удружења избјеглица о стварању једне кровне организације, а с друге стране јавно износиш неистину о броју чланица Асоцијације. Штавише, број чланица Асоцијације преувеличаваш чак 6 пута од стварног броја!!!
Поштовани колега Будимир, увјерен сам да само уважавањем принципа истине, јавности, досљедности и међусобног поштовања можемо учинити суштински искорак у правцу повратка повјерења избјеглих и прогнаних и других грађана у наше активности. Само таквим приступом бићемо у стању, да покушамо, учинити суштински искорак у правцу проналажења свеобухватног, правичног и трајног рјешења наших бројних имовинских и других проблема.
Желим на крају поновити реченицу из мог првог писма којег сам упутио теби 14. јуна 2012. године, цитарам: „Увјерени смо да не постоји ниједан рационалан и разуман разлог против стварања једне кровне организације. Због тога вјерујем да ћеш прихватити нашу искрену понуду да започнемо, што прије, разговор на наведену тему. У супротном сматраћемо да си ти и твоји најближи сарадници (Матијаш и други) противници крајишког обједињавања. Поставиће се логично питање: Због чега?“
С поштовањем,
Предсједник Коалиције удружења избјеглица
Миодраг Линта