Лист: Правда, Београд, 28. децембар 2011.
Коалиција удружења избеглица, кровна организација избегличких удружења, предала у хрватској амбасади отворено писмо за новог хрватског премијера Зорана Милановића. Апелујемо да подржи нашу иницијативу за отварање дијалога између Хрватске и Србије, у вези са повратком одузете имовине и стечених права избеглим и прогнаним Србима и грађанима Србије, који су оштећени у својим имовинским и другим правима у Хрватској. Још једном позивамо и председника и Владу Србије да престану да воде политику лажног помирења преко леђа избеглих и прогнаних Срба и подрже наведену иницијативу.
Темељ дијалога треба да буде анекс Бечког споразума о сукцесији, у коме се јасно наводи да ће свим грађанима бити заштићена и враћена права која су имали 31. децембра 1990. године. Било какав наводни пренос права после тог дана, закључен под присилом, или супротно нормама међународног права, биће ништаван. Бечки споразум има карактер међународног споразума и, по међународном праву и члану 140 Устава Републике Хрватске, има јачу правну снагу од домаћих закона.
Од 2004. године, када је Бечки споразум ступио на снагу, представници Србије, Хрватске, БиХ и Црне Горе нису ниједном разговарали о спровођењу Анекса Г, односно о повратку незаконито одузете имовине и стечених права избеглих и расељених лицима и другим оштећеним грађанима. Углавном су се бавили поделом дипломатско-конзуларних представништава, имовине и финансијских средстава бивше Југославије, архивске грађе и друго.
Такође, сматрамо да је веома важно да српска и нова хрватска власт што пре постигну суштински напредак у дијалогу у вези са успостављањем истих стандарда у суђењима за ратне злочине и решавањем питања несталих лица.
Подсећамо јавност на следеће чињенице: 40.000 породица тражи повратак својих незаконито одузетих станарских права; 50.000 пензионера тражи заостале а неисплаћене пензије; више од 10.000 породица тражи накнаду штете за срушене куће и привредне објекте у терористичким акцијама ван подручја ратних деловања; држава Хрватска се на основу решења судова досада укњижила као власник у земљишним књигама на преко 800.000 катастарских честица, чији су поседници то јест катастарски власници до 1995. године били Срби. Према нашим подацима, преко 5.000 српских породица тражи поништавање уговора о продаји кућа преко хрватске Агенције за промет некретнина путем лажних пуномоћја и механизама двоструких уговора, а преко 5.000 српских породица тражи поништавање уговора о купопродаји кућа за време рата под притисцима и претњама на релацији хрватски градови – подручје Крајине и Србије. Више хиљада грађана потражује своју динарску и девизну штедњу. Великом броју избеглих и прогнаних Хрватски мировински завод није признао од пет до 10 па и више година радног стажа, кога су стекли пре рата. У Хрватској је 95 одсто Срба осумњичено, оптужено и осуђено за ратне злочине, наспрам свега пет одсто Хрвата. Према подацима Комисије за нестала лица Владе Србије, у Хрватској постоји преко 389 познатих гробних места, у којима се налазе посмртни остаци Срба и преко 900 посмртних остатака у Загребу, који се годинама не идентификују и не предају породицама жртава.
Коалиција удружења избеглица се снажно залаже за јачање добросуседских односа између Републике Хрватске и Републике Србије и за помирење хрватског и српског народа, али не на било чију штету. Кључни предуслов за стварно, а не лажно помирење јесте доследно поштовање људских права свих грађана, без обзира на националну или било коју другу припадност.