Господине председниче, даме и господо народни посланици, поставио бих два питања Министарству правде и државне управе.
Прво питање се тиче ратних злочина. Наиме, пре једно 15 дана, хрватско Министарство правосуђа доставило је списак од 1.577 лица која су осумњичена, оптужена или осуђена за ратне злочине у Хрватској. То је већ трећи списак који хрватска страна доставља српској страни. Први списак достављен је 2010. године, дакле пре три године. Тај списак садржи 1.534 имена. Затим, јануара 2011. године достављен је други списак који има 1.549 имена. Између првог и другог списка број осумњичених, оптужених и осуђених лица је порастао за 15 у односу на јануар 2011. године. У односу на овај најновији списак од пре 15 дана, број осумњичених, оптужених и осуђених лица је порастао за 28. Сада 300.000 Срба који су протерани из Хрватске, а живе у Србији, чека да се коначно реши питање њихове слободе кретања и да коначно престане манипулација са тим списковима.
Шта се десило пре неколико дана? У селу Трпиња, неколико километара од Вуковара, хрватске специјалне снаге су 11. јуна 2013. године ухапсиле 12 Срба и при том затворили све излазе и улазе у селу. Људе који нису били у кућама, нашли су на радним местима а хапсили су их због наводних злочина против хрватског цивилног становништва 1991. године у Вуковару. Оно што је парадокс у свему томе јесте, када је извршена провера тих 12 Срба који су ухапшени, ни једног од тих Срба нема на списку који је Хрватска доставила Србији симболички 1. јула, када је постала чланица ЕУ. Сад замислите, 10 дана касније хрватска полиција хапси 12 Срба а ниједан се не налази на поменутом списку од 1.577 имена.
Како 300.000 Срба, који су барем један један дан живели у Крајини између 1991. и 1995. године, се може осећати сигурним када 10 дана након најновијег списка се хапси 12 Срба а ниједног од ухапшених нема на списку осумњичених, оптужених и осуђених лица? Хрватска, нажалост, 18 година користи механизам спискова као средство застрашивања избеглих и прогнаних Срба с циљем да се не могу враћати својим кућама, чак ни они који желе да оду у Хрватску да реше своја имовинска и друга питања се не усуде, јер се плаше да ће након трећег или четвртог одласка бити приведени и затворени под разним оптужбама.
Шта је ту још проблем? Ми имамо овај списак од 1.577 лица за ратне злочине. Шта се десило господину Мили Дакићу, човеку од 83 године, који је 2011. године проверио да ли се налази на том списку? Добио је потврду од нашег министарства правде да га нема на хрватском списку осумњичених, оптужених и осуђених лица за ратне злочине. Отишао је на научни скуп у Бањалуку, маја 2011. године. У повратку, на граничном прелазу Рача је ухапшен, пребачен у Сарајево, а августа 2011. године, на основу хрватске Интерполове потернице, је пребачен у Загреб и тамо му се суди.
Кад смо питали како је могуће да је тај човек ухапшен, рекли су – не, он се не налази на овом списку осумњичених, осуђених и оптужених за ратне злочине, он је осуђен за кривично дело подстрекивања на убиство. То значи да ако 1.577 Срба добије потврду да није на списку за ратне злочине, нико му не гарантује кад оде у Хрватску, или било коју трећу земљу, да неће бити ухапшен и да ће му се рећи – не, ти ниси ухапшен због ратних злочина, ти си оптужен или осуђен за силовање, подстрекивање на убиство, кривична дела крађе итд.
Ми тражимо да се коначно рашчисти питање ратних злочина и других тешких кривичних дела. Ми се залажемо да свако онај ко је чинио ратне злочине и тешка кривична дела мора да буде процесуиран, али не могу се спискови користити за застрашивање људи и стварање опште несигурности избеглих и прогнаних Срба.
У том смислу, сматрамо да је дошло коначно време, и то је моје питање Министарству правде и државне управе Републике Србије, да покрене један озбиљан дијалог са хрватском страном, да се затражи подршка Европске уније и других међународних организација, с циљем да се направи један споразум. По том споразуму треба да се суди према месту боравка.
(Председник Народне скупштине Стефановић: Време.)
Други део споразума треба да садржи да једна страна другој уступа предмете и доказе ко је чинио ратне злочине. То значи, ако Хрватска има доказе да је неко од Срба чинио злочине, нека те доказе достави нашем министарству правде и наше правосуђе ће да суди том човеку. Ако се у судском поступку докаже да није крив, он ће бити скинут са списка и Србија ће гарантовати његову слободу кретања.
(Председник Народне скупштине Стефановић: Хвала, господине Линта, пет минута и 26 секунди.)
Друго моје питање је, такође, упућено нашем Министарству правде и државне управе да се покрене са хрватском страном дијалог у вези господина Мине Дакића, човека који има 83 године, а с циљем да се коначно процес против њега заврши на један правичан и законит начин. У судском процесу против господина Миле Дакића саслушано је 28 сведока и нико од поменутих свједока га није кривио за дело за које му се суди а то је подстрекивање на убиство Хвала вам.