Говор народног посланика Миодрага Линте на сједници Народне скупштине поводом обиљежавања Свјетског дана избјеглица

Даме и господо народни посланици, госпођо предсједавајућа, данас је Светски дан избјеглица и добар повод да се подсјетимо на највеће жртве ратова на простору бивше Југославије. У Србији живи преко пола милиона протјераних Срба са подручја БиХ и Хрватске и живи преко 200.000 интерно расељених лица са Косова и Метохије.

У Србији, такође, живи преко 100.000 грађана Србије који нису ни избјеглице, ни интерно расељена лица, али који су у међувремену, између 1945. и 1990. године, стекли имовину и друга права у Хрватској, Босни и Херцеговини, али та права не могу да остваре. Једна од наших активности јесу да грађани који четири, пет генерација живе у Новом Саду, Зрењанину, Пожаревцу, остваре своја права тј. врате своје станове, викендице и друго на подручју Хрватске.

Желео бих посебно да се захвалим председнику Народне скупштине господину Стефановићу што је јуче примио делегацију избјегличких удружења поводом Свјетског дана избјеглица и показао велико разумијевање за наше проблеме. На састанку је донијето неколико закључака. Први јесте да се до краја ове године, најкасније, сазове посебна седница Народне скупштине која би расправљала о кршењу људских права протјераних Срба из Хрватске, Босне и Херцеговине. На крају те расправе усвојила би се Резолуција о поштовању људских права избјеглих и прогнаних лица и других оштећених грађана из Хрватске и БиХ.

Шта је циљ те резолуције? Циљ Резолуције јесте да додатно обавеже Владу Србије да још снажније води дијалог са представницима власти у Загребу и Сарајеву, да додатно упозна међународне организације, као УН, које су депозитар Бечког споразума о сукцесији, Евроспку унију, Савет Европе, ОСЦЕ о кршењу наших права и да не можемо говорити о помирењу ако имамо стотине хиљада грађана који су оштећени у својим људским правима.

Поставио бих три питања. Прво питање постављам државном секретару у Министарству спољних послова госпођи Вери Маврић, која координира радне групе које треба да раде на проналажењу конкретних рјешења, везано за пензије, имовину, нестала лица итд. Докле се стигло у преговорима са званичним Загребом и Сарајевом око рјешавања конкретних проблема?

Друго питање бих поставио Високом представнику Владе Србије за спровођење Бечког споразума о сукцесији господину Оливеру Антићу. Да ли су започети разговори везано за имплементацију Анекса Г Бечког споразума о сукцесији, који се зове – Приватна својина и стечена права? У том анексу се врло јасно каже да свим грађанима морају бити враћена њихова права која су имали на дан 31. децембра 1990. године, а сви уговори склопљени под притисцима и пријетњама биће проглашени ништавним. Подсјећам да Бечки споразум о сукцесији има већу правну снагу од домаћих закона и по Уставу Хрватске, Србије, БиХ, али и по међународном праву.

Треће питање, то је такође био један од закључака јучерашњег састанка, постављам Комесару за избјеглице и миграције Владимиру Цуцићу, а везано је за средства са међународне донаторске конференције. Планирано је да Србија добије 300 милиона евра у наредних шест година за рјешавање 17.000 породица које су подстанари или живе у колективним центрима. Питање комесару Цуцићу је – која ће бити динамика трошења тих средстава и колико Србија треба да добије у 2013. години средстава за решавање стамбених питања избјеглица, у смислу градње станова, куповине сеоских имања, куповине монтажних кућа и везано за додјелу пакета грађевинског материјала? Хвала.