Говор предсједника Коалиције удружења избјеглица Миодрага Линте одржан испред Дома Народне скупштине Републике Србије пред око 10.000 окупљених Крајишника и других грађана

Предсједниче Народне скупштине господине Стефановићу,
Савјетниче Предсједника Републике господине Ђурићу,
Даме и господо народни посланици и чланови Владе,
Поштовани грађани,
Драги Крајишници,

Коалиција удружења избјеглица је организовала данашњу протесну шетњу из два разлога. Први је да изразимо свој протест због срамне пресуде Хашког трибунала везано за наша људска права. Ми смо очекивали да је коначно дошло вријеме да се наши проблеми као што су станарска права, срушене куће, динарска и девизна штедња, заостале пензије, питање несталих лица, питање ратних злочина почну рјешавати. Други разлог јесте да покренемо иницијативу за сазивање посебне сједнице народне скупштине Републике Србије. Први пут у 22 године имамо прилику да највиши орган наше државе расправља о људским правима избјеглих и прогнаних Срба и свих других оштећених грађана.

Шта је циљ посебне сједнице? Циљ посебне сједнице јесте да се усвоји Резолуција о поштовању људских права избјеглих и прогнаних лица и свих других оштећених грађана из бивших југословенских република. Темељ Резолуције треба да буде један веома важан међудржавни споразум а то је Бечки споразум о сукцесији односно Анекс Г. У томе споразуму се врло јасно каже да ће свим грађанима бити враћена и заштићена права која су имали на дан 31.12.1990. године. Ми очекујемо да, након усвајања ове Резолуције, Влада Републике Србије отвори суштински дијалог са Загребом и Сарајевом, да се сви проблеми изваде испод тепиха, из ладица и фиока, да се ставе сто и да се пронађе правично и трајно рјешење.

Зашто је то важно? Зато што је државно руководство снажно оприједељено за политику помирења и сарадње у региону. Ми сматрамо да је, за разлику од бившег режима Бориса Тадића који је водио политику лажног помирења (звиждуци окупљених), предуслов искреног помирења и сарадље поштовање људских права свих грађана без обзира на националну и вјерску припадност. Сада се отвара прилика да ново државно руководство на челу са господином Николићем, водећи политику чистих рачуна и залажући се снажно за помирење и сарадњу, у једном констркуктивном дијалогу допринесе да се наши проблеми ријеше и да коначно западни Балкан постане регион мира и сарадње. Не може бити трајног помирења ако стотине хиљада оштећених Срба и других грађана чекају да њихови проблеми буди коначно ријешени.

Ја желим на крају да позовем господина Стефановића, предсједника Народне скупштине Републике Србије да му уручим наш захтјев за сазивање посебне сједнице Скупштине Србије и наш приједлог Резолуције о поштовању људских права избјеглих и прогнаних лица и свих других оштећених грађана и да га замолим да вам се обрати. Хвала