Лист Политика, Београд, 5. октобар 2011.
У бечком споразуму о сукцесији јасно се каже да ће грађанима и правним лицима бити враћена права која су имали на дан 31. децембра 1990.
Kонференција министара спољних послова Србије, Хрватске, БиХ и Црне Горе на тему избеглиштва и расељеништва ће се, како ствари стоје, одржати 7. новембра 2011. године у Београду. Конференција је од изузетне важности за проналажење правичног и трајног решења проблема свих избеглих и прогнаних на овим просторима, па и избеглица у Србији. У Паризу је прошлог месеца одржан последњи у низу припремних састанака у вези с предстојећом министарском конференцијом, на коме су учествовали представници министарстава спољних послова и надлежних институција за избеглице четири државе. На састанку је договорен нацрт политичког документа под називом „Заједничка декларација за завршетак и проналажење трајних решења за угрожене избеглице и интерно расељена лица”.
Према нашим информацијама, министарска конференција има само социјално-хуманитарни циљ тј. да се потпише заједничка декларација чиме би се створили услови за организовање донаторске конференције током 2012. године. Предвиђено је да се на донаторској конференцији прикупе средства за решавање стамбених потреба породица избеглих и расељених које немају решено стамбено питање, без обзира на то да ли желе да се врате у места одакле су избегли или да се интегришу тамо где тренутно живе. Што се тиче заштите људских права избеглица, у финалном нацрту заједничке декларације уопштено се говори о обавези четири државе да поштују међународне норме и стандарде. Избегличка удружења сматрају да заједничка декларација, поред социјално-хуманитарног, мора да има још један циљ – доследно поштовање и заштиту људских права избеглих и прогнаних лица. Србија, Хрватска, БиХ и Црна Гора морају одмах почети да активно раде на повратку наше незаконито одузете имовине и стечених права и да омогуће накнаду штете за уништену, оштећену или несталу имовину. Због тога тражимо да у тексту заједничке декларације јасно стоји обавеза четири државе да у што краћем временском року започну дијалог и постигну договор о спровођењу Анекса Г Бечког споразума о сукцесији. Поменути споразум су потписали представници држава наследница бивше Југославије 2001, а ступио је на снагу 2004. године, након ратификације у националним парламентима.
У Анексу Г под називом „Приватна својина и стечена права” јасно се каже да ће грађанима и правним лицима бити призната, заштићена и враћена права која су имали на дан 31. децембра 1990, у складу са утврђеним нормама и стандардима међународног права. Било какав наводни пренос права учињен после 31. децембра 1990. и закључен под присилом или супротно нормама међународног права биће ништаван. Бечки споразум о сукцесији је међудржавни споразум који, према међународном праву и Уставу Хрватске (члан 140), има већу правну снагу од домаћег законодавства. У протеклом периоду представници четири државе нису ниједном разговарали о спровођењу Анекса Г Бечког споразума тј. о повратку незаконито одузете имовине и стечених права избеглим и расељеним лицима. Углавном су се бавили поделом дипломатско-конзуларних представништава, архивске грађе и сл.
Тражимо зато од међународних организација, земаља ЕУ и других да подрже наш предлог да предстојећа конференција министара спољних послова створи оквир не само за сазивање донаторске конференције, већ и обавеже власти у Србији, Хрватској, БиХ и Црној Гори да хитно започну дијалог и што пре постигну договор о спровођењу Анекса Г Бечког споразума.
Председник Коалиције удружења избеглица