Интервју Миодрага Линте за «Глас Српске»
Избегли и прогнани Срби су путем петиције, којом се у 12 тачака од Хрватске тражи да реши питање свих права избеглих и прогнаних Срба, послали поруку да желе једну европску и демократску Хрватску која у пракси, а не само декларативно, поштује људска права свих својих грађана. Рекао је то у интервјуу „Гласу Српске“ предсједник Коалиције избјегличких удружења у Србији Миодраг Линта.
Петиција није уперена против Хрватске него је она у интересу и Хрватске и Србије, јер ће допринети процесу јачања поверења и помирењу – истакао је Линта. Представници 100 избјегличких удружења Срба из Хрватске затражили су од предсједника и премијера Хрватске Иве Јосиповића и Јадранке Косор подршку за рјешење имовинских и других проблема избјеглих и прогнаних Срба из Хрватске. Очекујете ли да ће Ваши захтјеви, петиција и отворена писма која сте упутили на више адреса убрзо имати одјека?
Главни циљ петиције јесте да допринесе правичном решавању имовинских, стечених и других питања више од 400.000 избеглих и прогнаних Срба из Хрватске и грађана који су оштећени у својим имовинским и другим правима у Хрватској. Убеђен сам да ће већина избеглих и прогнаних Срба подржати потписивање Уговора о приступању Хрватске Европској унији под условом да остваре своја права која су имали пре почетка рата. Избегли и прогнани Срби су путем петиције послали поруку да желе једну европску и демократску Хрватску која у пракси, а не само декларативно, поштује људска права свих својих грађана. Због тога очекујемо да Јосиповић и Косорова подрже петицију коју је до сада својим потписом подржало око 50.000 избеглих и прогнаних Срба и грађана који су оштећени у својим имовинским и другим правима у Хрватској. Прикупљање потписа подршке у другом кругу траје до 31. маја 2011.
Колике су шансе да Хрватски сабор усвоји Декларацију о поштовању људских права избјеглих и прогнаних, којом ће Хрватска преузети одговорност за страдање Срба током рата, што су тражили представници Коалиције удружења избјеглица?
Усвајањем Декларације Хрватска би упутила снажну поруку међународној заједници да је европска и демократска држава која се темељи на европским начелима владавине права и независног правосуђа. Сматрам да нису велике шансе да Хрватски сабор усвоји Декларацију о поштовању људских права избеглих и прогнаних Срба и грађана који су оштећени у својим имовинским и другим правима у Републици Хрватској. Очекујем да барем неки од девет клубова посланика у Хрватском сабору подрже нашу иницијативу о усвајању Декларације, посебно Клуб посланика Самосталне демократске српске странке који чине Миле Хорват, Милорад Пуповац и Ратко Гајица. Очекујем да се о предлогу Декларације изјасне и остале српске политичке странке које немају своје представнике у Хрватском сабору, као и друге српске институције које делују на подручју Хрватске.
Рекли сте недавно да је Хрватска напредовала у рјешавању проблема избјеглих, као и проблема других особа из Србије које имају неријешена питања са Хрватском, али да има још много неријешених проблема. Да ли се, према Вашем мишљењу, ти проблеми исувише споро рјешавају?
У протеклих 16 година од завршетка рата у Хрватској није било стварне политичке воље да се у целости реше проблеми избеглих и прогнаних Срба. То најбоље показује чињеница да Хрватска није испоштовала броја међународна документа о људским правима, затим Резолуцију Савета безбедности Уједињених нација бр. 1.120 из 1997. године којом је потврђено право свим избеглим лицима да се врате својим кућама, као ни билатерална и регионална документа која штите права избеглих и прогнаних лица, посебно право на повратак имовине или правичну надокнаду.
Представници удружења избјеглица и расељених лица у Српској и БиХ сматрају да се данас у региону води мало рачуна о избјеглицама, расељеним и повратницима и да су они данас готово заборављени.
Тачна је констатација да су избегла и прогнана лица готово заборављена. Потребно је да се отвори суштински дијалог између влада у региону и да се установи механизам путем којег би се одлучивало о сваком појединачном или породичном захтеву тј. да се омогући да сваки појединац или породица има право на повратак своје имовине и стечених права или право на поштену новчану надокнаду.
Очекујете ли да ће регионална донаторска конференција планирана у овој години да ријеши макар дио постојећих проблема?
Средствима прикупљеним на донаторској конференцији би, према најавама представника власти, требало да буде решен део проблема избеглих и прогнаних, пре свега, оних који живе у колективним центрима и који су подстанари. Постоји забринутост избеглих и прогнаних лица да се донаторском конференцијом не гурне у други план концепт имовинских и стечених права, односно да се само реше социјални случајеви. Полазна основа за решавање проблема избеглих и прогнаних лица треба да буде Бечки споразум о сукцесији који су потписали представници држава насталих на простору бивше Југославије 2001. године. У анексу Г Бечког споразума под називом „Приватна својина и стечена права“ јасно се каже да ће свим грађанима бивше СФРЈ бити заштићена и враћена права која су имали на дан 31.12.1990. године.
Кажете да Хрватска примјењује двоструке аршине када је ријеч о поштовању основних стечених и људских права Срба. У којим се то потезима највише види?
То се може видети у низу области као што су обнова, враћање имовине, станарска права, запошљавање, суђења за ратне злочине и друго. Свако ко путује подручјем Северне Далмације, Лике, Кордуна, Баније, западне Славоније може јасно уочити разлику између српских и хрватских села. У хрватским селима су све куће обновљене и изграђена је потребна комунална инфраструктура, док у српским то није случај. Затим, избегли и прогнани Срби нису имали право да откупе своје станарско право јер им је одузето на незаконит начин након што су под претњама и притисцима напустили своје станове. Срби су у занемарљивом броју добили посао у државним и јавним установама иако им је право на пропорционалну заступљеност гарантовано Уставним законом о правима националних мањина 2003. године. У области суђења за ратне злочине Срби су у значајном броју осумњичени, оптужени и осуђени без чврстих и конкретних доказа, док бројни случајеви ратних злочина над Србима још нису процесуирани или су починиоци ослобођени или су осуђени на минималне казне затвора.
Изјавили сте и да огромном броју избјеглих Срба није враћена имовина, станарска права, ни исплаћене пензије… Мислите ли да ће се ти проблеми ускоро ријешити?
Не видимо стварну политичку вољу код хрватске Владе да се проблеми избеглих и прогнаних Срба реше на свеобухватан и правичан начин. Низ чињеница говори томе у прилог. Око 10.000 кућа које је срушено у акцијама ван подручја ратних деловања и око 7.000 кућа на подручју ратних деловања још није обновљено, око 13.000 срушених привредних објеката, такође, није обновљено, више од 30.000 Срба потражују своја одузета станарска права. Осим тога, око 50.000 пензионера потражује доспеле, а неисплаћене пензије у периоду од 1991. па до поновне успоставе. Немамо тачне податке о броју лица који потражују динарску и девизну штедњу, поништавање уговора о размени кућа и станова под притиском и претњама, пословне просторе, покретну имовину и друго. У Србији је 1996. године пописана имовина избеглица од игле до локомотиве. Нажалост, још немамо информацију да ли је држава формирала радну групу која је анализирала пописани материјал.
Многи представници удружења Срба из Хрватске предсједника Хрватске Иву Јосиповића оцјењују као много отворенијег и спремнијег за сарадњу од његових претходника.
Поздрављамо спремност господина Јосиповића за сарадњу. Очекујем да он подржи петицију, затим усвајање Декларације о поштовању људских права избеглих и прогнаних Срба у Хрватском сабору, као и отварање суштинског дијалога о проналажењу свеобухватног и правичног решења проблема избеглих и прогнаних Срба. После тога можемо говорити да је Хрватска почела да води једну другачију политику. С наше стране, истичемо да петиција није уперена против Хрватске него да је она у интересу и Хрватске и Србије, јер ће допринети процесу јачања поверења и помирењу хрватског и српског народа.
Који су тренутно највећи проблеми Срба у Хрватској, првенствено повратника?
Највећи проблеми су запошљавање Срба у државним службама, економска обнова подручја ратом погођених подручја и безбедност. Тражимо да Хрватска поштује Уставни закон о правима националних мањина. Такође, тражимо да Хрватска створи амбијент за улазак српског капитала на подручје северне Далмације, Лике, Кордуна, Баније, западне Славоније и у друге крајеве Хрватске као што је званични Београд омогућио улазак хрватског капитала у Србију у вредности преко 500 милиона евра. Дио пословних људи из Србије жели да уложи свој новац у места у Хрватској одакле воде порекло или су избегли или прогнани. На тај начин би допринели економској обнови ратом погођених подручја. Поред тога питање безбедности и даље је актуелно јер, још није решено питање спискова Срба осумњичених, оптужених и осуђених за ратне злочине. Наведени спискови су били, а и даље су, механизам за застрашивање Срба који су били у војсци, територијалној одбрани или полицији Републике Српске Крајине. Због тога тражимо да се обави ревизија оптужница и да се обнове поступци за суђења. Предлажемо да Хрватска уступи такве предмете надлежним органима Србије који би извршили процесуирање. Хрватска би имала могућност да прати читав процес. Исти принцип би важио у обрнутом случају.
Како коментаришете то што је приликом пописа становништва у Хрватској пописивач у Смилчићу одбио да једном грађанину упише да је српске националности? Забиљежени су још неки проблеми приликом пописа.
Забрињава чињеница да су пописивачи инструисани у појединим местима у северној Далмацији да све оне који су се изјаснили да су православне вероисповести упишу у гркокатолике. Тражимо да надлежне институције омогуће и Србима потпуну слободу изјашњавања о погледу своје националне и верске