ИЗВЈЕШТАЈ СА САСТАНКА ДЕЛЕГАЦИЈЕ ИЗБЈЕГЛИХ И ПРОГНАНИХ СРБА СА ПРЕДСЈЕДНИКОМ ХРВАТСКЕ ИВОМ ЈОСИПОВИЋЕМ

Дана 16. октобра са почетком у 18 часова, одржан је састанак делегације избјеглих и прогнаних Срба са предсједником Републике Хрватске Ивом Јосиповићем и члановима његове делегације у Дому Народне скупштине Републике Србије. Састанак, који је трајао скоро 90 минута, је протекао у отвореној и конструктивној атмосфери. На састанку су, са српске стране, били присутни предсједник Народне скупштине господин Небојша Стефановић, који је отворио састанак, секретар Владе Републике Србије и шеф Комиисије за нестала лица господин Вељко Одаловић и амбасадор Републике Србије у Републици Хрватској господин Станимир Вукићевић. У хрватској делегацији били су присутни, између осталих, министар бранитеља Предраг Матић, шеф хрватске комисије за нестала лица пуковник Иван Грујић, савјетник хрватског предсједника за мањине Синиша Таталовић и амбасадор Хрватске у Србији Гордан Маркотић. Наша делегација предала је господину Јосиповићу докуменат на ћирилици под називом „Проналажење правичних и трајних рјешења за проблеме избјеглих и прогнаних Срба из Хрватске и српских повратника у Р.Х.“ у коме се наводи 14 конкретних проблема који шаљем (у прилогу). Такође хрватском предсједнику је предан комплетан спис 11-годишње правне борбе Душана и Ане Кундак за накнаду штете за срушене куће у терористичким акциајма у Липику и Филип Јакову код Биограда на мору (њихов случај је описан у горе поменутом документу).

Делегација избјеглих и прогнаних Срба (Миле Шапић, Вељко Жигић, Љуба Шућур и Татјана Бенак) предвођена Миодрагом Линтом изложила је хрватском предсједнику Јосиповићу и његовој делегацији чињенице у вези масовног кршења наших људских права и затражила да Хрватска рјеши слиједеће проблеме са којим се суочавају стотине хиљада избјеглих и прогнаних Срба и других оштећених грађана али и српски повратници у Хрватској: завршити процес ексхумације и идентификације несталих лица; вратити одузета станарска права или омогућити правичну новчану накнаду; вратити одузету покретну и непокретну имовину (пољоприврдно земљиште, куће и пословни објекти); омогућити правичну накнаду за уништену, оштећену и несталу покретну и непокретну имовину; омогућити исте услове откупа за бивше носиоце станарског права који су добили алтернативни стан у Хрватској кроз тзв. Програм стамбеног збрињавања као што су их имали грађани 90-тих година; завршети процес обнове порушене имовине; исплатити доспјеле а неисплаћене пензије; признати комплетнан радни стаж до 1991. године и поједноставити процес конвалидације радног стажа за период 1991-1995. године;. исплатити девизну и динарску штедњу; омогућити новчану накнаду за неучествовање у процесу приватизације; прекинути судске поступаке против Срба који не живе у обновљеним кућама у Хрватској или су исте изнајмили или продали; извршити ревизију пресуда за ратне злочине донесених у одсуству окривљених; обезбедити поштено и фер процесуирање ратних злочина и других кривичних дјела из ратног периода у разумном року; престати са злоупотребом спискова осумњичених, оптужених и осуђених лица за ратне злочине у сврху застрашивања избјеглих и прогнаних Срба; поједноставити добијање хрватског држављанства за лица која су до рата живјела у Хрватској а рођена су у Србији или Босни и Херцеговини; престати са одузимањм хрватских личних карата избјеглим и прогнаним Србима који дио године живе у Србији а дио године у Хрватској; досљедно примјенити Уставни закон о правима националних мањина из 2002. године који Србима у Хрватској, поред осталог, осигурава право на слободну употребу српског језика и ћириличног писма гдје чине више од трећине становништва, као и пропорционалну заступљеност у органима државне управе, правосуђу и полицији гдје је учешће Срба у општинама и градовима више од 15 одсто а у жупанијама више од 5 одсто од укупног становништва.

Предсједник Хрватске Јосиповић је у свом излагању показао разумијевање за дио проблема избјеглих и прогнаних Срба и рекао је да отворен за разговоре с циљем њиховог рјешавања. Представнции избјеглих и прогнаних Срба су апеловали на предсједника Србије Томислава Николића и предсједника Хрватске Иву Јосиповића да јавно подрже инцијативу да се успостави стални дијалог између двије државе и да подстакну обје Владе да крену о конкретне разговоре о проналажењу правичних и трајних рјешења горе наведених проблем. Један од темеља сталног дијалога треба да буде пуна имплементација међународних споразума, а посебно Бечког споразума о сукцесији из 2001. године. Посебно истичемо Анекс Г под називом „Приватна својина и стечена права“ у коме се недвосмислено каже да ће свим физичким и правним лицима бити враћена и заштићена права која су имали на дан 31.12.1990. године а сви уговори склопљени за вријема рата под пристисима и пријетњама биће проглашени ништавним. По међународном праву и по Уставу Републике Србије и Републике Хрватске Бечки споразум о сукцесији, као међудржавни споразум који је ратификован у парламентима држава насљедница бивше Југославије, има јачу правну снагу од домаћих закона.

Делегација избјеглих и прогнаних Срба је на крају састанка предложила хрватском предсједнику Јосиповићу да подстакне Владу Хрватске да убрза рад постојећих 6 међудржавних комисија и радних група (нестала лица, ратни злочини, пензије, мањине, повраћај културних добара и границе) и дефинише временски оквир за проналажење рјешења наведених отворених питања. Поред тога делегација је тражила од господина Јосиповића да подржи иницијативу да се оснују још двије међудржавне комисије: 1) имплементацију Анекса Г Бечког споразума о сукцесији; 2) да се обнови рад „југословенско- хрватске комисије“, која је основана на основу Споразума о нормализацији односа између СР Југославије и Р. Хрватске из 1996. године и чији је примарни задатак био да припреми за потписивање Споразум о накнади штете за уништену, несталу и оштећену имовину. Поменута комисија је до почетка бомбардовања 1999. године одржала 13 састанка и након тога је престала са радом. Предсједник Хрватске Јосиповић је рекао да ће дати подстицај да се убрза рад постојећих међудржавних комисија и радних група и да се оснују двије поменуте међудржаве комисије за Анекс Г и накнаду штете за уништену имовину.

Информативна служба
Коалиције удружења избјеглица