Конференција министара спољних послова Србије, Хрватске, БиХ и Црне Горе на тему избјеглиштва и расељеништва

Поштовани господине Узелац,

Обраћамо Вам се у име 104 избјегличка удружења и завичајна клуба чији су представници подржали Петицију избјеглих и прогнаних Срба из Републике Хрватске. У Петицији се тражи свеобухватно и трајно рјешење наших одузетих имовинских и стечених права, успостава истих стандарда у суђењима за ратне злочине и рјешење питања несталих лица.

Повод за писмо јесте предстојећа конференција министара спољних послова Србије, Хрватске БиХ и Црне Горе на тему избјеглиштва и расељеништва која ће се одржати 07.11. 2011. године у Београду. Дана 20.09. 2011. године у Паризу је одржан један у низу припремних састанака, у вези министарске конференције, на коме су учествовали представници министарства спољних послова и институција надлежних за проблеме избјеглиштва и расељеништва четири државе.

У Паризу је договорен финални приједлог политичког документа под називом „Заједничка декларација за завршетак и проналажење трајних рјешења за угрожене избјеглице и расељена лица“ (у даљем тексту: Заједничка декларација) који би требао бити потписан у Београду од стране министара спољних послова четири државе. У финалном приједлогу Заједничке декларације проблеми избјеглица и расељених лица се своде на социјално-хуманитарни ниво. Послије усвајања Заједничке декларације у садашњем облику ставља се тачка на избјегличко-раесељеничко питање. Избјегла и расељена лица ће убудуће имати могућност да се за своја одузета имовинска и стечена права боре само као појединци и то судским путем. У пракси то значи да стотине хиљада оштећених грађана неће остварити своја права деценијама, а плашимо се и никада?

Потписивање Заједничке декларације у садашњем облику треба да омогући организовање донаторске конференције током 2012. године. Предвиђено је да се на донаторској конференцији, на основу регионалног пројекта, прикупе одређена средства за рјешавање стамбених потреба породица избјеглих и расељених лица која немају рјешено стамбено питање без обзира да ли се одлуче вратити у мјеста одакле су избјегли или се интегрисати у локалној заједници гдје тренутно живе. Поставља се питање зашто се не организује донаторска конференција без потписивања Заједничке декларације у садашњем облику?

Избјегличка удружења траже да Заједничка декларација, поред социјално-хуманитарног, мора да има још један циљ а то је доследно поштовање и заштита људских права избјеглих и прогнаних лица. Србија, Хрватска, БиХ и Црна Гора морају одмах почети да активно раде на повратку наше незаконито одузете имовине и стечених права и омогућити накнаду штете за уништену, оштећену или несталу имовину. Због тога тражимо да у тексту Заједничке декларације јасно стоји обавеза четири државе да, у што краћем временском року, започну дијалог и постигну договор о спровођењу Анекса Г

Бечког споразума о сукцесији. Поменути споразум су потписали представници држава насљедница бивше Југославије 2001. године а ступио је на снагу 2004. године након ратификације у националним парламентима.

У Анексу Г под називом „Приватна својина и стечена права“ се јасно каже да ће грађанима и правним лицима бити призната, заштићена и враћена права која су имали на дан 31.12.1990. године у складу са утврђеним нормама и стандардима међународног права. Било какав наводни пренос права учињен након 31. 12. 1990. године и закључен под присилом или супротно нормама међународног права биће ништаван. Бечки споразум о сукцесији је међудржавни споразум који, према међународном праву у Уставу Хрватске (члан 140), има већу правну снагу од домаћег законодавства.

У протеклих 7 година представници Србије, Хрватске, БиХ и Црне Горе нису ниједном разговарали о спровођењу Анекса Г Бечког споразума тј. о повратку незаконито одузете имовине и стечених права избеглих и расељеним лицима и другим оштећеним грађанима. Углавном су се бавили подјелом дипломатско-конзуларних представништава, имовине и финанцијских средстава бивше Југославије, архивске грађе и сл.

Тражимо од Вас да подржите наш приједлог да се на предстојећој конференцији министара спољних послова четири државе усвоји такав текст Заједничке декларације која ће, прије свега, омогућити хитно започињање дијалога и постизање договора о спровођењу Анекса Г Бечког споразума. Ако то није могуће тражимо од Вас да не дате своју подршку да министар вањских послова Републике Хрватске господин Гордан Јандроковић потпише Заједничку декларацију у садашњем облику.

Такође, тражимо Вашу подршку приједлогу да власти четири државе, што прије, дају на увид јавности финални нацрт Заједничке декларације као и пратеће документе. Сматрамо да јавна расправа у наредном периоду може само допринети да се дође до што квалитетнијег текста Заједничке декларације који би у стварном интересу избјеглих и расељених лица али и других грађана који су оштећени у своји имовинским и другим правима.

С поштовањем,
Предсједник Коалиције удружења избјеглица
Миодраг Линта