У најстаријој српској гимназији, Карловачкој у Сремским Карловцима, гдjе се од 1835. до 1841. године школовао чувени српски пјесник Бранко Радичевић, бесjедом пјесника Ђорђа Сладоја свечано je у петак, 4. септембра 2015. године, отворенa 44. пјесничка манифестација Бранково коло. По традицији, прије отварања, у Цркви Светог Николаја у Карловцима одржан je парастос Бранку Радичевићу који је служио владика сремски Василије заједно са свештвенством и хором ђака карловачке Богословије. Парастосу и свечаном отварању 44. Бранковог кола присустовали су предсједник Коалиције удружења избјеглица Миодраг Линта и потпредсједник Миле Шапић.
Бранко Радичевић је рођен 1824. године у Славонском Броду а 1830. године његова породица се преселила у Земун . Директор Бранковог кола Ненад Грујичић је свечано уручио Ђорђу Сладоју, пјеснику родом из Калиновика, Херцеговина, високо признање „Статуета Бранка Радичевића“ и том приликом рекао: „И Бранко Радичевић је био избјеглица и следбеник. То је јасно види на мапи његовог кретања кроз живот кратак свега три деценије: Славонски Брод, Земун, Сремски Карловци, Темишвар и Бач, одакле су Бранкови земни остаци 1883. године пренесени на Стражилово. И у родном Славонском Броду нема више Бранковог споменика, порушен је у најновијем белосветском рату, и тиме велики српски пјесник прогнан из мјеста рођења“.
Престижна међународна награда „Бранко Радичевић“ свечано је уручена пјеснику Енесу Кишевићу из Загреба од стране драмске умјетнице Весне Чипчић. Потом су наступили пјесници: Милош Кордић, Емсура Хамзић, Драгана Крагуљ, Зоран Мандић и други. Драмски умјетници Никола Ивачков и Татјана Матеша казивали су Бранкову пјесму „Кад млидијах умријети“ и Десанкину „Свеједно ми је“. Млада оперска пјевачица Александра Плетикосић отпјевала је Радичевићеву чувену пјесму „Рибарчета сан“. А женска пјевачка етно-група „Вила“ из мјеста Младеново извела је сплет српских напјева од Книна и са Озрена, преко Бачке и Баната до Шумадије. Хор и ансамбл Змај Јовине гимназије из Новог Сада извео је чувено „Бранкво коло“ и композицију „Ој, Српкињо, буд орна“.
Информативна служба
Коалиције удружења избјеглица
(Да отворите слику у пуној величини кликните на њу)
