МИОДРАГ ЛИНТА ПРИСУСТВОВАО ПРЕДСТАВЉАЊУ АНТОЛОГИЈЕ СРПСКЕ ИЗБЈЕГЛИЧКЕ ПОЈЕЗИЈЕ

Дана 14. октобра 2015. године у Удружењу књижевника Србије у Београду представљена је антологија српске избјегличке поезије “Прогнани Орфеји“ аутора Ненада Грујичић, у издању Бранковог кола. Ова књига српских пјесника-избјеглица, који су на својој кожи осјетили прогон крајем двадесетог вијека у Хрватској, Босни и Херцеговини и са Косова и Метохије, обухвата 116 пјесника са укупно 243 пјесме. Промоцији је присуствовао, између осталих, замјеник предсједника Одбора за дијаспору и Србе у региону у Скупштини Србије Миодраг Линта. У лијепој атмосфери програм су водили Миљурко Вукадиновић и Дубравка Миленковић.

Драмска умјетница Весна Чипчић надахнуто је говорила пјесме преминулих пјесника-избјеглица: “ Tempo secondo“ Душка Трифуновића, родом из Сијековца код (Босанског) Брода, “Од тебе до мене“ Даринке Јеврић, родом из Глођана код Пећи и “Послије јутарњих вијести“ Татјане Лукић, родом из Осијека. А потом су наступили присутни пјесници са својим пјесмама: “Јесен на Банији“ Милоша Кордића, родом из Комоговине на Банији; “Риданица за Крајином“ Анђелка Анушића, рођен у Градини на Сувој Међи код Велике Кладуше; “Домовина у коферу“ Милена Северовић, рођена у Копривници; “Горка пјесма“ Бошка Ломовића, протјеран из Брчког; “Већ 25 година не пишем поезију“ Ранка Чолаковића, рођен у Медојевићима код Сокоца; “Лес бившег живота“ Милице Јефтимијевић Лилић, рођена у Ловцу код Бањске на КиМ, “Комска несаница“ Радомира Стојановића, прогнаног из Приштине и “Доручак у Приштини“ Радомира Димића, прогнаног из Приштине.

Говорећи опсежно о антологији “Прогнани Орфеји“, пјесник Анђелко Анушић је истакао: “Ова Антологија српске избјегличке поезије јединствена и усамљена, претеча је у своме роду и жанру на простору екс Југославије и Балкана. Можда и у Европи и у свијету. Трудом и нервом, љубављу и умијећем пјесника Ненада Грујичића, у српску књижевну, пјесничку географију скућена је појезија која је дуго, из ових или оних разлога, прећутно а неправедно одсуствовала. Српска поезијо из Крајина и крајишта, са међа и граница, из сецесионистичких република и покрајина, глувих чаршија и провинција, са маргина и рубова, из азила и езгила – добро дошла кући!“

Говорећи о феномену избјеглиштва и прогонства, аутор антологије пјесник Ненад Грујичић је закључио: “Свака катастрофа изражава аспект рушења, раскида, губитка, растанка, пораза и смрти. Међутим, ма колико чудно и парадоксално изгледало, дубина катастрофе нема само облик несреће, већ скрива и позитиван аспект, који је важнији и дугорочнији, а односи се на заснивање другачијег и новог живота, на метаморфозу и психичку трансформацију, друштвену промјену и обрт, рођење изнова и побједу, слободу и васкрснуће.“

Информативна служба
Коалиције удружења избјеглица

(Да отворите слику у пуној величини кликните на њу)

[inpost_galleria thumb_width=“211″ thumb_height=“200″ post_id=“3874″ thumb_margin_left=“1″ thumb_margin_bottom=“10″ thumb_border_radius=“1″ thumb_shadow=“0 1px 4px rgba(0, 0, 0, 0.2)“ id=““ random=“0″ group=“0″ border=““ show_in_popup=“0″ album_cover=““ album_cover_width=“200″ album_cover_height=“200″ popup_width=“800″ popup_max_height=“600″ popup_title=“Gallery“ type=“yoxview“ sc_id=“sc1444981693388″]