ОДРЖАНА СВЕЧАНА СЈЕДНИЦА УДРУЖЕЊА БОРАЦА, ПОТОМАКА И ПОШТОВАЛАЦА 6. ЛИЧКЕ ПРОЛЕТЕРСКЕ ДИВИЗИЈЕ И 23. ЛИЧКЕ УДАРНЕ ДИВИЗИЈЕ ПОВОДОМ 73. ГОДИШЊИЦЕ ФОРМИРАЊА 6. ЛИЧКЕ ДИВИЗИЈЕ И 71. ГОДИШЊИЦЕ ОД ОСЛОБОЂЕЊА БЕОГРАДА

Удружење бораца, потомака и поштовалаца НОР-а 6. Личке пролетерске дивизије „Никола Тесла“ и 35. Личке ударне дивизије (у даљем тексту: Удружење) је у петак 20. новембра 2015. године организовало свечану сједницу у Дому ратних, војних и мирнодопских инвалида у Београду. Повод одржавања наведене сједнице било је свечано обиљежавање 22.11.1942. године, дана формирања 6. Личке дивизије, као и свечано обиљежавање 70-те годишњице побједе над фашизмом и завршетка Другог светског рата и 71-е годишњице (20. октобра 1944.) ослобођења града Београда. Познато је да је 6. Личка дивизија водила одлучујуће борбе за ослобођење Београда у којима је погинуло 243, а рањено око 760 бораца. Дио програмских активности се реализује на територији Хрватске (Јадовно – Госпић и Срб), Федерације БиХ (Дрвар, Фоча и Вишеград – Тјентиште)) и Р.Црне Горе (Плужине и Жабљак), односно реализацијом посјета мјестима на простору бивше СФРЈ и обиљежавању значајних датума и догађаја, а све у вези са „ратним путем“ 6. Личке дивизије и значајем исте у ослобођењу земље од фашизма.

Свечаној сједници је било присутнo преко 130 чланова Удружења и њихових гостију  из републичкoг и грaдског одборa СУБНОР-а Београд и појединих општинских одбора СУБНОР-а града Београда, Ваљева и Апатина, представници Града Београда и представници појединих београдских општина и организација цивилног друштва. Посебно истичемо присуство 30 бораца 6. Личке дивизије којима су додјељене медаље.  Предсједник Удружења, генерал у пензији, Андрија Рашета је дао уводну ријеч о оснивању, ратном путу, учешћу и значају 6. Личке дивизије у Другом свјетском рату.

Присутнима се, у својству госта, обратио замјеник предсједника Одбора за дијаспору и Србе у региону у Скупштини Србије Миодраг Линта који је рекао да Удружење треба да настави да његује сјећање на значајне догађаје из Другог свјетског рата, на погинуле партизанске борце и страдали српски народ у усташком геноциду, као и на страдале Србе у грађанском рату 1991.-1995. године.  Поред тога, треба се активно залагати да се коначно ексхумирају посмртни остаци стадалих Срба који су бачени у десетине личких јама и на многим другим мјестима за вријеме злогласне НДХ и да се достојно сахране, као и да се инсистира на обнови преко 3000 порушених споменика НОБ. Такође, треба се активно супростављати лажним тезама хрватских званичника да је 1941. године хрватски народ устао против НДХ да би одбранио Србе.  Професор јеврејског поријекла на Филозофском факултету у Загребу Иво Голдштајн је својим истраживањима утврдио да је крајем 1941. године у партизанским јединицама на подручју данашње Хрватске било свега 21 посто Хрвата а септембра 1943. године, прије капитулације Италије, свега 34 посто. Тек након капитулације Италије, када је било јасно како ће завршити Други свјетски рат, почели су Хрвати у већем броју да се прикључују партизанској војсци.

                                                                                               Информативна служба
Коалиције удружења избјеглица

(Да отворите слику у пуној величини кликните на њу)