Ваше екселенције,
Обраћамо Вас се поводом одлуке Европске комисије од 10. јуна 2011. године да предложи Савјету Европске уније затварање преговора о приступању Хрватске Европској унији те да Република Хрватска постане чланица ЕУ 01. јула 2013. године. Око 500.000 Срба избјеглих и прогнаних из Републике Хрватске и преко 100.000 грађана Србије који су оштећени у својим имовинским и другим правима у Републици Хрватској је разочарано ставом председника Европске комисије, господина Јосе Мануел Бароса, да је Република Хрватска испунила све критеријуме и да је спремна ићи напред. То није тачно. У Републици Хрватској је на дјелу дискриминаторска политика према Србима и у законодатству и у пракси. У Републици Хрватској још није успостављено независно, непристрасно и ефикасно правосуђе.
Стручни тим 104 избјегличка удружења израдио је Извјештај о неиспуњавању 12 захтјева Срба избјеглих и прогнаних из Републике Хрватске под називом «Одузимање српске имовине у Републици Хрватској 1991.-2011. и хрватско правосуђе у функцији спречавања одрживог повратка избјеглих и прогнаних Срба». Наведени захтјеви су садржани у Петицији избјеглих и прогнаних Срба из Републике Хрватске (у прилогу) које је својим потписом досад подржало више од 70.000 оштећених грађана
У наведеном извјештају, који је адресиран на релевантне институције Европске уније, се наводи низ чињеница које аргументовано говоре да Република Хрватска није испунила европске стандарде у области правосуђа и људских права. Република Хрватска великом броју избјеглих и прогнаних Срба није вратила одузету или узурпирану имовину и стечена права. То се односи на куће, станове, пословне просторе, привредне објекте, пољопривредно земљиште, покретну имовину, новчану штедњу у банкама, заостале а доспјеле пензије, као и неучествовање у процесу приватизације. Велики број срушених или оштећених стамбених, привредних и јавних објеката није обновљен. У области суђења за ратне злочине је осумњичено, оптужено и ли осуђено чак 95% Срба који су прије рата чинили 15% становништва Републике Хрватске и свега 5% Хрвата. Према досадашњем искуству, у раду хрватских правосудних органа по питању процесуирања Срба за ратне злочине може се закључити да судски процеси, поред оправданог разлога да се сви починиоци ратних злочина изведу пред лице правде, имају и други циљ – одвраћање избјеглица, првенствено Срба, од повратка или путовања у завичај. Није завршен процес ексхумације и идентификације посмртних остатака Срба из преко 600 познатих гробних мјеста на подручју Републике Хрватске.
Према подацима Хрватског хелсиншког одбора из априла 2011. године, пред хрватским правосуђем за убиство 677 српских цивила након војне операције «Олуја» 1995. године није осуђен ни један припадник хрватске војске или хрватске полиције. Хрватски хелсиншки одбор је закључио да у Републици Хрватској ни данас нема политичке воље за процесуирање ратних злочина почињених од стране хрватских оружаних снага. Укупно је 1920 Срба убијено и нестало за вријеме и након операције «Олуја». Исто тако, 15 хрватских невладиних организација сматра да Република Хрватска није испунила европске стандарде у области правосуђа и људских права.
Уколико се рјешавању ових проблема, од чега зависи егзистенција многих хиљада породица, не приступи брзо, дјелотворно и искрено, углед Републике Хрватске као демократске државе у демократској Европи, а посебно њен кредибилитет као нове чланице Европске уније, били би озбиљно доведени у питање. Увјерени смо да Европска унија не жели чланицу са таквним теретом.
Око 500.000 избјеглих и прогнаних Срба из Републике Хрватске и преко 100.000 грађана Србије који су оштећени у својим имовинским и другим правима у Републици Хрватској апелују на Вас и Ваше земље да у Савјету Европске уније, у име начела једнакости, правде и владавине права, подржите наш став да се, одгоди доношење одлуке о затварању Поглавља 23 «Правосуђе и људска права» и потписивању Уговора о приступању и отвори суштински дијалог са Републиком Хрватском о проналажењу свеобухватног и трајног рјешења наведених проблема. Темељ суштинског дијалога треба да буде Бечки споразум о сукцесији који је потписан 2001. године од стране представника држава насталих на подручју бивше Југославије. Хрватски сабор је ратификовао Бечки споразум 2004. године. У Анексу Г Бечког споразума се веома јасно каже да ће свим грађанима бити враћена њихова права која су имали на дан 31.12.1990. године а сви уговори склопљени за вријеме рата биће проглашени ништавним.
Циљ наше иницијативе о отварању суштинског дијалога није уперен против европске перспективе Републике Хрватске. Ми се залажемо за помирење између српског и хрватског народа и успоставу свестране, искрене и квалитетне сарадње између двије државе уз пуно поштовање људских права свих грађана без обзира на националну и вјерску припадност. Будите увјерени да желимо да будемо мост сарадње између Републике Србије и Републике Хрватске а не реметилачки фактор.
Наше активности посебно подржава око 500.000 грађана Србије, као и велики број грађана европских земаља, сјеверне Америке и Аустралије, који су се иселили прије посљедњег рата из Републике Хрватске или су поријеклом из Републике Хрватске. Наведени грађани су веома заинтересовани да се у Републици Хрватској пониште одлуке надлежних судова о одузимању десетина хиљада хектара српске земље од 1991. до 2011. године (пољопривредно, грађевинско и шумско земљиште); да се врати српска имовина у Републици Хрватској одузета за вријеме комунизма; да се обнове споменици српске материјалне и духовне културе који су срушени или оштећени за вријеме рата (манастири, цркве, музеји, гробља, школе, читаонице, домови културе); да се врате у употребу топоними на придјевом српски који су промјењени за вријеме или послије рата; да се врате називи улица истракнутих грађана српске националности који су промјењени за вријеме рата; да се изгради комунална инфраструктура и економски обнове подручја која су била захваћена ратом.
Желимо да Вас замолимо да надлежне институције у Вашој држави упознате са нашим извјештајем. Посебно апелујемо на Вас лично да подржите наше праведне захтјеве који су утемељени у свим релевантним међународним документима у области фундаменталних људских права. Била би нам част да нам пошаљете Ваше одговоре на ово писмо.
С поштовањем,
Предсједник Коалиције удружења избјеглица
Миодраг Линта