Поштовани господине Остојић,
Желим да Вас подсјетим да сте ми дана 30.07.2014. године послали одговор на моје писмо које сам послао предсједнику Владе Хрватске господину Зорану Милановићу у вези незаконитог понашања службеника у полицијским станицама у Хрватској и хрватским конзулатима у Београду и Суботици. У одговору сте, између осталог, написали да је Министарство унутрашњих послова Хрватске послало упуте Министарству вањских и европских послова, ради цитирам, „обавјештавања свих дипломатско-конзуларних представништава Републике Хрватске, као и свим полицијским управама и постајама на подручју Републике Хрватске. У упутама је између осталог наведено да уколико особа која пријављује привремени одлазак изван Републике Хрватске нема одговарајућу документацију којом ће поткријепити разлоге привременог одласка, да се може уважити и њена писана изјава о разлозима привременог одласка у иноземство“. У свом одговору написали сте, такође, да су одредбом члана 3 става. 5 Закона о пребивалишту као разлози привременог одласка изван Хрватске наведени, цитирам, „школовање, посао, лијечење те други разлози у које се могу убројити и скрб о старима и немоћнима, обнова стамбених објеката или неки други разлози због којих се особа налази у иноземству“. У Вашем одговору, као што се може уочити, веома су прецизно наведени разлози на основу којих прогнани Срби могу пријавити привремени одлазак изван Хрватске на 5 година и на тај начин задржати, поред српске личне карте или избјегличке карте, и хрватску личну карту која им је потребна ради рјешавања бројних проблема у Хрватској које још увијек нису рјешили.
Желим да истакнем чињеницу да већина службеника у полицијским станицама у Хрватској у последње вријеме коректно и професионалано примјењује одредбе Закона о пребивалишту односно прима пријаве прогнаних Срба, који имају важеће хрватске личне карте, за привремени одлазак изван Хрватске на 5 година, било лично било путем пуномоћи, и издаје им Потврде о привременом одласку. Нажалост, дио службеника у полицијским станицама и даље одбија да прима пријаве пријаве прогнаних Срба за привремени одлазак на 5 година и врши притисак да одјаве пребивалиште и пониште хрватске личне карте. Посебно истичем незаконито понашање службеника у хрватским конзулатима у Београду и Суботици који констатно одбијају да примају пријаве прогнаних Срба за привремени одлазак ако као разлог наводе посао, школовање, лијечење и издражавање. Поменути службеници крше и Закон о управном поступку јер су дужни да приме сваки захтјев грађана и да га прослиједе надлежним полицијским станицама у Хрватској на одлучивање. Поједини начелници управних послова у полицијским управама у Хрватској су и сами изненађени чињеницом да службеници у хрватским конзулатима у Београду и Суботици одбијају да приме пријаве прогнаних Срба за привремени одлазак и на тај начин отворено крше поменути Закон о управном поступку. Поред тога, истичем чињеницу да су полицијске станице у претходном периоду незаконито брисале из евиденције пребивалишта дио прогнаних Срба иако рок за пријаву привременог одласка није истекао. Као драстичан примјер наводим 10-так породица из села Побрђани (општина Суња) које је службеници незаконито избрисали из евиденције пребивалишта односно нису им омогућили да пријаве привремени одлазак на 5 година.
Прогнани Срби су огорчени и узнемирени различитим понашањем службеника у полицијским станицама у Хрватској а посебно незаконитим понашањем службеника у хрватским конзулатима у Београду и Суботици. У вези са наведеним проблемима одржан је 27.11.2014. године у Управи за дијаспору и Србе у региону у Београду састанак на коме су били, између осталих, присутни господин Мирослав Маретић, начелник Управе за управне послове МУП-а Хрватске; госпођа Павица Пирија, министар савјетник у Амбасади Хрватске у Београду; представници Српског народног вијећа из Загреба, представници Управе за дијаспору и Србе у региону, Миодраг Линта, замјеник предсједника Одбора за дијаспору и Србе у региону у Скупштини Србије и представници избјегличких удружења. На крају вишечасовне дискусије, на приједлог Миодрага Линте, усвојени су слиједећи закључци са којима су се присутни учесници састанка сложили:
1. Да се рок до када хрватски држављани који имају важеће хрватске личне карте, а живе у иностранству, могу да пријаве привремени одлазак изван Хрватске на 5 година продужи за 6 мјесеци тј. до 30.06.2015. године (важећи рок за пријаву привременог одласка је 29.12.2014. године);
2. Да службеници у хрватским конзулатима у Београду и Суботици и дио службеника у полицијским станицама у Хрватској одмах почну да примају пријаве за привремени одлазак на основу свих шест разлога (обнова, стамбено збрињавање, посао, лијечење, школовање и издржавање) као што је то предвиђено Законом о пребивалишту;
3. Да се прогнаним Србима, који немају важеће хрватске личне карте, омогући да могу пријавити пребивалиште и извадити нове личне карте на адреси своје куће, било да је усељива или срушена, као и на својој очевини. Подсјећам да је МУП Хрватске од 2000. године до 2012. године омогућавао прогнаним Србима да то чине уз услов да дају само једну писмену изјаву да је наведена кућа или стан њихово власништво или очевина;
4. Да се према прогнаним Србима из претходне препоруке, тј. који немају важеће хрватске личне карте, омогући да могу пријавити пребивалиште и извадити нове личне карте без теренеске провјере полиције. То практично значи да им се омогући да могу у једном дану истовремено поднијети захјтев за вађење нове личне карте и пријавити привремени одлазак на 5 година а да не морају да на тој адреси живе 20-так дана и да чекају да дође полицијска патрола. Правило теренске провјере треба да се примјењује на грађане који пријављују пребивалиште на адреси која није њихово власништво или очевина;
5. Да се прогнаним Србима омогући да могу пријавити привремени одлазак изван хрватске на 5 година, не само личним одласком у надлежну полицијску станицу, него и путем пуномоћи. У дијелу полицијских станица службеници већ примају захтјеве прогнаних Срба путем пуномоћи што је у складу са законом;
6. Да полицијски и царински службеници поштују прописе који омогућавају хрватским држављанима, који посједују важећу хрватску личну карту, да имају право да управљају возилима српских или других страних регистраских таблица ако бораве мање од шест мјесеци годишње у Хрватској. Наиме, у члану 9 став 2 Анекса Ц о привременом управљању возилима и у члану 8 став 2 тачка 1 Закона о посебном порезу на моторна возила јасно пише да хрватски држављанин који има хрватско пребивалиште а управља возилом српских или других страних регистарских таблица није учинио царински прекршај ако на подручју Хрватске у току године борави мање од шест мјесеци.
Тражим да Министарсво унутрашњих послова Хрватске, у што краћем року, прихвати предложене закључке и на тај начин у пракси покаже да поштује људска права и владавину права као темељне принципе Европске уније. Са садржајем овог писма упознао сам Министарство спољних послова Републике Србије и Српско народно вијеће у Загребу.
С поштовањем,
Предсједник Коалиције удружења избјеглица
Миодраг Линта