ОТВОРЕНО ПИСМО ПРЕДСЈЕДНИКА КОАЛИЦИЈЕ УДРУЖЕЊА ИЗБЈЕГЛИЦА МИОДРАГА ЛИНТЕ ПРЕДСЈЕДНИКУ ВЛАДЕ ХРВАТСКЕ ЗОРАНУ МИЛАНОВИЋУ ПОВОДОМ ПРЕКО 10.000 МИНИРАНИХ СРПСКИХ КУЋА И ПРИВРЕДНИХ ОБЈЕКАТА У ТЕРОРИСТИЧКИМ АКЦИЈАМА ИЗВАН ПОДРУЧЈА РАТНИХ ДЈЕЛОВАЊА ТОКОМ 1991.-1995. ГОДИНЕ

Поштовани господине Милановић,

Повод за ово писмо јесте недавна одлука Градоначелника Задра Божидара Калмете да се уклоне остаци 80-так минираних српских кућа и привредних објеката без сагласности њихових власника. Градске власти Задра су то намјеравале да учине и 2010. године али је тадашња Канцеларија (Уред) за људска права на челу са господином Луком Мађерићем заузела став да се уклањање рушевина са приватних посједа може спроводити искључиво на темељу писане сагласности власника некретнине на којој се рушевина уклања. Свако поступање које не би укључивало давање писане сагласности власника довело би, према ставу тадашње Канцеларије за људска права, до нарушавања начела неповредивости власништва.

Према подацима удружења грађана изван подручја ратних дјеловања минирано је преко 10.000 кућа и привредних објеката у власништву Срба у терористичким акцијама за вријеме рата. Тврдњу да је била ријеч о организованој акцији потврђује и то што хрватска полиција никога није ухапсила, као што није било ни истрага ни информативних разговора. На примјер, на ширем подручју града Бјеловара минирано је преко 600 кућа и привредних објеката у власништву Срба. Хрвату Ивану Срнецу кућа је, такођер, минирана јер је као замјеник начелника Полицијске управе Бјеловар 1992. године почео тражити кривце за експлозије.

Правни оквир у Хрватској којим се уређују питања везана за накнаду штете за спаљену или минирану имовину је дискриминаторски тј. онемогућује накнаду штете. Хрватски сабор је 1996. године укинуо, на приједлог Владимира Шекса, члан 180. Закона о облигационим (обавезним) односима на основу којих су грађани могли тражити накнаду штете насталу услијед аката насиља и терора, што је укључивало накнаду за намјерно уништену имовину. Три године касније Хрватски сабор је донио допуне Закона о облигационим (обавезним) односима којима су обустављени сви судски поступци за накнаду штете који су покренути прије 1996. године тј. прије укидања горе поменутог члана 180. Лица која су поднијела тужбу за накнаду штете прије 1996. године су третирана као да су поднијела захтјев за обнову. Међутим, законом о обнови није била предвиђена обнова срушених пољопривредних и помоћних објекта нити обнова кућа у првобитним габаритима него по принципу 35 м2 по власнику и по 10 м2 по члану домаћинства.

Република Хрватска је под притиском медјународне заједнице донијела три закона која су ступила на снагу 1. августа 2003. године и која су требала да регулишу питање накнаде штете. Нажалост, једним од тих закона тј. Законом о одговорности за штету насталу услијед терористичких аката и јавних демонстрација право на накнаду штете признато је само оним грађанима који су приликом минирања тешко рањени или погинули. Највећи износ који се у таквим случајевима могао исплатити, износио је 350.000 куна (око 50.000 евра) без обзира на то колико је некада вриједио уништени објекат. Поред тога, новим законом је уведена ретроактивност тј. почео се примјењивати на поступке започете још 1991. године чиме је прекршен члан 84. Устава Хрватске којим се, управо, забрањује ретроактивност.

Поштовани господине Милановић,

Тражим од Вас да Влада Републике Хрватске јасно стави до знања властима града Задра и властима низа других локалних самоуправа да прекину са уклањањем остатака минираних српских кућа и привредних објеката у терористичким акцијама изван подручја ратних дјеловања без сагласности њихових власника. Основни предуслови за уклањање рушевина јесу да се срушени објекти обнове у првобитним габаритима или да се постигне договор о накнади штете, као и да се процесуирају одговорни за срушене српске куће и привредне објекте. Нажалост, у Задру и у низу других градова, гдје није било ратних дјеловања, локалне власти су, на незаконит начин, већ уклониле рушевине дијела минираних српских кућа и привредних објеката без сагласности власника а с циљем да се избјегне кривична и материјална одговорност за њихово минирање и пошаље порука да Срби нису добродошли у тим срединама.

Тражим од Вас да Влада Републике Хрватске покрене иницијативу да се у Закон о облигационим (обавезним) односима врати одредба која даје могућност власницима минираних српских кућа и привредних објеката у терористичким акцијама изван подручја ратних дјеловања да у судском поступку остваре право на накнаду штете.

Тражим од Вас да подржите обнову рада некадашње југословенско-хрватске Комисије која је основана на темељу Споразума о нормализацији односа између СР Југославије и Републике Хрватске од 23. августа 1996. године. Комисија је до почетка бомбардовања СР Југославије 1999. године одржала 13 састанака а послије њен рад је замро. Један од задатака Комисије је био да припреми нацрт Споразума о накнади за сву уништену, оштећену или несталу имовину који би склопиле уговорне стране. Тим споразумом треба да се утврде поступци остваривања права на правичну накнаду који неће укључивати судске поступке.

Тражим од Вас да Влада Републике Хрватске поштује сопствену Одлуку о отпису трошкова суда од 28.05. 2009. године и према грађанима који су водили судске спорове за накнаду штете за миниране куће и привредне објекте у терористичким акцијама изван подручја ратних дјеловања. Нажалост, у пракси судови крше поменуту Одлуку. Као примјер истичем случај Душана и Ане Кундак којима је у терористичким акцијама срушена кућа у Липику (296 м2) и кућа у Филип Јакову, код Биограда на мору (100 м2). Душан и Ана Кундак покренули су два судска спора 2002. године за накнаду штете за обје срушене куће. Оба спора су изгубили. Пресудом за Липик пресуђени су им парнични трошкови од 150.000 куна (око 20.000 евра) а пресудом за Филип Јаков од 107.000 куна (око 15.000 евра). Пошто немају наведена средства суд је донио пресуду према којој се и Душану и Ани Кундак одузима 1/3 пензије на мјесечном нивоу.

Са проблемима са којима се суочава преко 10.000 власника минираних српских кућа и привредних објеката у терористичким акцијама изван подручја ратних дјеловања упознао сам Министарство спољних послова Републике Србије.

У Београду, 01. јула 2014. године

С поштовањем,

Предсједник Коалиције удружења избјеглица
Миодраг Линта