ОТВОРЕНО ПИСМО ПРЕДСЈЕДНИКА КОАЛИЦИЈЕ УДРУЖЕЊА ИЗБЈЕГЛИЦА МИОДРАГА ЛИНТЕ ПРЕДСЈЕДНИКУ ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ ХРВАТСКЕ ЗОРАНУ МИЛАНОВИЋУ ПОВОДОМ ДУГОГОДИШЊЕ ДИСКРИМИНАЦИЈЕ СРПСКЕ ПОРОДИЦЕ ТОМАШЕВИЋ ИЗ ШИБЕНИКА

Поштовани господине Милановић,

Обраћам Вам се поводом чињенице да је брачни пар Момчило и Мирјана Томашевић била једна од угледних српских породица којима је отета њихова завршена и потпуно намјештена кућа величине 750 м2 у Водицама код Шибеника. Породица Томашевић је школски примјер да је хрватско правосуђе пристрасно и непрофесионално јер има задатак да легализује отимање имовине стотинама хиљада протјераних Срба и преосталим Србима у Хрватској. Тражимо од Вас да помогнете да се породици Томашевић врати њихова бесправно отета кућа у Водицама, с обзиром на низ очигледних пропуста који су чињени током вођења судског поступка.

Момчило Томашевић је у страху за безбедност своје породице, с обзиром да је на његовог сина Алена Томашевића покушан атентат, потписао предуговор о замјени некретнина са Бранком Марићем који је имао незавршену и полунамјештену кућу од 280 м2 у Книнском пољу 17.12.1991. године и који је овјерен у општини Книн, али не и у суду. Уговор је сачињен сутрадан 18.12.1991. године али никад није ни потписан ни овјерен из разлога ста се испоставило да Бранко Марић није правно ваљани власник куће јер је саграђена на земљи са више отпише понуђени уговор. Због тога, Момчило Томашевић и Бранко Мариц су се усмено договорили да Мдесетина сувласника. Дакле, Бранко Марић је покушао да превари Момчила Томашевића јер му је понудио за замјену кућу у Книнском пољу на којој нису рјешени имовинско-правни односи и која је, поред тога, била много мања по површини и мање вредности. С обзиром да Бранко Марић није имао валидну документаицју о власништву над кућом и земљом у Книнском пољу Момчило Томашевић је одбио да помчило Томашевић уђе у кућу Бранка Марића у Книнском пољу а Бранко Марић у кућу Момчила Томашевића у Водицама да завршетка ратних дејстава. Приликом тог договора адвокат Душан Крстановиц је рекао да с обзиром да уговор није потписан, предуговор не може производити правне учинке, те да на основу њега странке могу само несметано боравити у некретнини овог другог до окончања ратних дејстава. Породица Томашевић није знала да је прије потписивања предуговора син Бранка Марића Јандре Марић већ био провалио и уселио у њихову кућу у Водицама у октобру 1991. године.

Три године касније 1994. године породица Марић је покренула судски поступак с циљем да се легалним путем одузме кућа породици Томашевић којима је додјељен адвокат по службеној дужности. Општински суд у Шибенику је 06.10.1994. године донио пресуду којом се дозвољава укњижење Бранка Марића на кућу породице Томашевић. Суд у пресуди није истакао кључну ствар да Бранко Марић није власник земље у Книнском пољу на којој је бесправно изграђена кућа. Жалбе и тужбе ишле су више пута од Општинског суда у Шибенику до Жупанијског суда у Задру али људска права породице Томашевић нису била заштићена. Врховни и Уставни суд Хрватске су, у међувремену, потврдили одлуке нижих судских инстанци и на тај начин послали поруку да се отимање туђе имовине дозвољен и морално исправан посао. Важно је истаћи чињеницу да у списима нигдје нема оргиналног предуговора од 17.12.1991. године што додатно аргументује тезу да се ради о незаконитим одлукама хрватских судова. У међувремену су умрли Бранко Марић, његова супруга Ана и њихов син Јандре тако да су привремени власници куће породице Томашевић у Водицама постали Невенка Марић (удовица Јандре Марића) и њен ђевер Ивица Марић.

Због чињенице да хрватско правосуђе није заштитило њихова људска права Момчило и Мирјана Томашевић и њихов син Ален су одлучили да 06.08.2013. године ненасилно уђу у своју бесправно отету кућу у Водицима пошто су им узурпатори тј. чланови породице Марић то допустили. У кући су остали 60-так минута а затим су чланови породице Марић позвали полицију која је Момчила, Мирјану и Алена Томашевић извела из њихове куће и привела у полицијску станицу. Узурпатори тј. породица Марић је поднијела тужбу државном тужилаштву која се, тобоже, односи на повреду права на дом због чињенице да је породица Томашевић боравила 60-так минута у својој сопственој кући. Суд је донио пресуду којом су Ален Томашевићи и његови родитељи осуђени неправоснажно на три мјесеца затвора и на годину дана затвора условно.

Важно је нагласити да је син Момчила и Мирјане Ален Томашевић још од 2009. године, у знак протеста, на адресу њихове куће у Водицама послао око 4000 разгледница покушавајући пробудити савјест преосталих чланова породице Марић да је неморално да живе у туђој кући али је све било узалуд. Породица Марић је поднијела приватну тужбу против Алена Томашевића због чињенице да им је стално слао разгледнице у којима је истицао да је у питању његова кућа. За случај разгледница одржано је 6 рочиста на којима су довођени разни свједоци који су износили лажи против Алена Томашевића. Марићи су на првом рочисту за разгледнице нудили договор уз услов да Ален Томашевић престане писати разгледнице, на шта је он пристао уз услов да напусте његову кућу. На другом рочишту Марићи су тражили годину дана затвора за Алена Томашевића и 150 000 куна (око 20 хиљада еура) казне за душевне боли.

Поштовани господине Милановић,

Тражим од Вас да својим ауторитетом утичете да се уради ревизија поступка и породици Томашевић врати њихова бесправно отета кућа. На тај начин Република Хрватска би послала поруку да у пракси, а не само декларативно, почиње да поштрује људска права својих грађана српске националности. Без обзира на све опструкције породица Томашевић је одлучна да настави борбу за повратак своје бесправно отете куће која већ траје преко 20 година.

На крају очекујем да ми, у разумном року, одговорите на моје писмо. Писмо сам послао предсједници Републике Хрватске Колинди Грабар Китаровић, министру правосуђа Републике Хрватске Орсату Миљенићу, предсједнику Српског народног вијећа у Загребу Милораду Пуповцу и министру спољних послова Републике Србије Ивици Дачићу.

С’ поштовањем,

Предсједник Коалиције удружења избјеглица
Миодраг Линта