Лист Правда, Београд, 04. јануар 2011.
Министар спољних послова Хрватске Весна Пусић изјавила је да ће Загреб повући тужбу за геноцид против Србије, јер се том тужбом, како каже, дижу ниске страсти, а то није морално према народу. Наведена изјава представља заокрет у односу на став бивше хрватске премијерке Јадранке Косор, која је била против повлачења тужбе против Србије. С друге стране, власти у Београду у последње три године су у неколико наврата исказале спремност на узајамно повлачење тужби и вансудско поравнање спора, али не тражећи од Хрватске да претходно испуни захтеве из противтужбе.
Подсећамо да је Србија 4. јануара 2010. године поднела противтужбу која Хрватску терети за геноцидне радње и етничко чишћење преко 230.000 Срба у операцији „Олуја“. Србија тражи да Међународни суд правде у Хагу Хрватску прогласи кривом за кршење Конвенције о геноциду, зато што је у току и после операције „Олуја“ 1995. године намеравала да уништи Србе у секторима Север и Југ под заштитом УН. У противтужби Србија, између осталог, тражи и да Суд хрватским властима наложи да одговорне казни, а да крајишким Србима плати пуно обештећење за сву штету и губитке настале као последица геноцида. Коалиција удружења избеглица тражи од Владе Србије да не повуче противтужбу за геноцид против Хрватске, јер вансудско поравнање неће допринети решавању отворених питања између две државе, успостављању пријатељских односа и стварном помирењу између српског и хрватског народа. У случају да Влада Србије, донесе одлуку о повлачењу противтужбе, већ ће значити наставак политике попуштања и лажног помирења преко леђа избеглих и прогнаних Срба који су оштећена страна. Политика лажног помирења није ни у интересу Србије, јер се проблеми гурају под тепих, што једног дана може да доведе до нестабилности и сукоба у региону западног Балкана.
Коалиција удружења избеглица је спремна да пристане на повлачење тужбе и противтужбе једино у случају ако српска и хрватска влада подрже нашу иницијативу да се, у што краћем року, покрене суштински дијалог и пронађе свеобухватно, правично и трајно решење бројних проблема избеглих и прогнаних Срба и других оштећених грађана. Један од темеља дијалога мора да буде Анекс Бечког споразума о сукцесији, у коме се јасно наводи да ће свим грађанима бити заштићена и враћена права која су имали на дан 31. децембар 1990. године, а сви уговори склопљени за време рата под притисцима и претњама биће ништавни. Ради се о следећим питањима: повратак одузете имовине и стечених права (станови, куће, пословни простори, привредни објекти, пољопривредно, шумско и грађевинско земљиште, заостале а неисплаћене пензије, динарска и девизна штедња, радни стаж стечен пре и за време рата и др); успостављање истих стандарда у суђењима за ратне злочине; решавање питања несталих лица; обележавање места страдања Срба и других жртава током 90-тих година; накнада штете за уништену и несталу имовину; давање материјалне и моралне сатисфакције породицама жртава; обнова кућа, јавних објеката и споменика који су срушени за време рата. Посебно питање јесте ексхумирање посмртних остатака жртава усташког геноцида из Другог светског рата, сахрана у складу са хришћанским обичајима и обележавање места страдања. Такође, сматрамо да је потребно да две владе, што пре, отворе дијалог о другим нерешеним питањима: положају Срба у Хрватској, граници на Дунаву, имовини предузећа, уласку српског капитала у Хрватску.
Аутор је председник Коалиције удружења избеглица у Србији