Посланичка питања Миодрага Линте у Скупштини Србије везано за спровођење Бечког споразума о сукцесији, посебно Анекса Г под називом “Приватна својина и стечена права”, 12. јун 2014. године

Господине председавајући, даме и господо народни посланици, желим данас да поставим неколико питања министру спољних послова господину Дачићу и високом представнику Владе Србије у сталном саставу Мешовитог комитета за спровођење Бечког споразума о сукцесији професору Етинском.

Као што је јавности познато 2001. године представници држава наследнице бивше Југославије потписали су Бечки споразум о сукцесији којим је предвиђено да се коначно реше низ проблема који су оптерећивали међусобне односе држава чланица бивше Југославије. Након потписивања споразума 2001. године, три године је требало да државе наследнице ратификују тај споразума у својим парламентима и коначно 2. јуна 2004. године Бечки споразум о сукцесији је ступио на снагу.

Пре десетак дана тачно је прошло 10 година од када је Бечки споразум ступио на снагу, међутим, од седам анекса тог споразума, један анекс је потпуно гурнут у страну, налази се под тепихом пуних 10. То је Анекс „Г“ Бечког споразума о сукцесији који се зове „Приватна својина и стечена права“. То је анекс у којег гледају већ 10 година пола милиона протераних Срба из Хрватске и Федерације БиХ и преко 100 хиљада грађана Србије који нису родом из тих крајева, али су између 1945. године и 1990. године у тим крајевима стекли своју имовину, викендице, станове, динарску, девизну штедњу, радни стаж итд. У тај анекс такође гледају и стотине предузећа из Србије који су имали своју имовину на подручју Хрватске и БиХ.

Шта се десило са тим Анексом „Г“ Бечког споразума о сукцесији? Чим је Бечки споразум ступио на снагу 2. јуна 2004. године државно тужилаштво Републике Хрватске је стало на становиште да тај споразум није могуће да се спроводи директно, односно Анекс „Г“, него да је потребно да се потпишу билатерални споразуми за његово спровођење. Пет година је Хрватска, од 2004. године до 2009. године настојала да увери владе Србије да је потребно потписати билатерални споразум да би коначно почело његово спровођење. Важно је нагласити да је одмах државно тужилаштво Хрватске дало препоруку својим судовима да одбијају све захтеве физичких и правних лица Србије да се враћа њихова имовина и друга стечена права. Коначно 2009. године, септембра, одржан је трећи састанак сталног мешовитог Комитета у Београду, где је тадашња Влада Србије стала на становиште Хрватске да се ипак потпише билатерални споразум за спровођење Анекса „Г“.

Заиста, Влада Мирка Цветковића је 31.12.2009. године, дакле, три месеца после тог састанка, послала нацрт билатералног споразума Хрватској страни за спровођење Анекса „Г“ Бечког споразума. Од 31.12.2009. године до дан данас Хрватска страна се није удостојила да макар одговори на тај нацрт и да каже шта није добро у том нацрту. Пет година је тражила да се стане на њено становиште о потписивању билатералног споразума, а пуних шест година неће да одговори на тај нацрт. Чињеница је да су владе Србије 2009. године четири пута слале ургенције хрватској страни да коначно одговори на тај нацрт, међутим, то је било без успеха.

Желим да поставим три питања у вези овог проблема, као што сам рекао министру спољних послова, господину Дачићу и високом представнику Владе Србије за спровођење Бечког споразума о сукцесији, господину Етинском.

Прво, када ће бити коначно одржан следећи састанак сталног Мешовитог комитета за спровођење Бечког споразума о сукцесији, пошто је последњи одржан, као што сам рекао, тек септембра 2009. године? Дакле, пуних шест година ми нисмо имали седницу тог комитета који треба да ради на решавању ових проблема.

Друго питање, када ће Влада Србије да покрене, односно Министарство спољних послова, да покрене иницијативу према Хрватској страни да се формира једна међудржавна комисија за спровођење Анекса „Г“ која би имала задатак да припреми коначно решавање ових бројних проблема везано за одузета станарска права, пензије, радни стаж итд.

Коначно и треће питање, када ће и да ли ће Министарство спољних послова да упозна УН које су депозитар Бечког споразума о сукцесији ЕУ и друге међународне организације да Хрватска одбија пуних 10 година да започне дијалог о спровођењу Анекса „Г“ Бечког споразума о сукцесији који је понављам кључан за пола милиона протераних Срба који чекају да им се врате њихова права и стотине предузећа из Србије. Хвала.