Повoдом 31. августа, када је истекао рок за подношење захтјева за стамбено збрињавање бивших носилаца станарског права изван подручја захваћеним ратом тј. за урбани дио Хрватске Коалиција удружења избјеглица издаје: САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

Коалиција удружења избјеглица сматра да је хрватски Програм стамбеног збрињавања дискриминатрски према избјеглим Србима а фаворизује избјегле Хрвате из Босне и Херцеговине које живе у Хрватској. Да би избјегли Срби стекли право да добију алтернативни стан кроз Програм стамбеног збрињавања морају доказати да након 08. октобра 1991. године немају у власништву или сувласништву другу кућу или стан не само на подручју Хрватске већ нити у Србији или било којој другој држави широм свијета у којима бораве или да наведену кућу или стан нису продали или поклонили. Такође, избјегли и прогнани Срби морају овјерити Изјаву, под материјалном и кривичном одговорношћу, да се желе вратити и живјети у Хрватској. С друге стране, избјеглим Хрватима из Босне и Херцеговине Хрватска је додијелила куће и станове на подручју Крајине иако су им, у већини склучајева, враћене куће и станови у БиХ гдје су живјели прије рата. Дакле, услов за избјегле Хрвате из БиХ да добију стан или кућу био је да немају други стамбени објекат само на подручју Хрвтаске.

Посебан проблем представља чињеница да избјегли Срби која се одлуче за повратак и испуне наведене услове за стамбено збрињавање и добију стан или кућу чека висока откупна цијена по м2. Тренутна откупна цијена по м2 за урбани дио Хрватске, са попустом, се креће између 400 и 600 евра. Подсјећамо да су грађани Хрватске откупљивали своје станове на којима су имали станарско право током 90-тих година између 50 и 250 марака по м2 у зависности од старости зграде, локације и величине града. С друег стране, избјеглим Хрватима из БиХ Хрвтаска поклања станове и куће које су добиле кроз Порграм стамбеног збрињавања. Такође, Хрватска није на јединствен начин уредила стамбено збрињавање јер за подручје Хрвтаске које је било захваћено ратом рок за подношење захтјева за стамбено збрињавање је трајно отворен док је за урбани дио Хрватске рок за подношење захтјева за стамбено збрињавање истекао 31.августа 2013. године.

Коалиција удружења избјеглица подсјећа да је Анексом Г Бечког споразума о сукцесији, који је потписала и Хрватска, станарско право дефинисано као имовинско право па би оно морало да буде враћено свима. Тражимо да се избјегли Срби и Срби повратнции, који су протјерани из својих станова 90-тих година, изједначе у својим правима са осталим грађанима Хрватске. То конкретно значи да Хрватска треба да укине дискриминаторске услове да би неко могао да добије алтернативни стан кро. Програм стамбеног збрињавања, да обезбеди исту откупну цијену по м2 каква је била 90-тих година; да укине временски рок за подношење захтјева за стамбено збрињавање изван подручја захваћеним ратом (31. август 2013.) као што га нема за подручје Крајине и да, коначно, обезбеди правичну надокнаду за одузето станарско право за све избјегле Србе који не желе или не могу да се врате у Хрватску.

Предсједник Коалиције удружења избјеглица
Миодраг Линта