Поводом ауторског текста новинарке РАИ-а Радмиле Михајловић објављеног у италијанском националном листу “Сецоло д’Италиа”, у којем она отрива још један у низу хрватских историјских фалсификата Коалиција удружења избјеглица издаје САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

Избегли и прогнани Срби са територије Хрватске су непријатно изненађени са предлогом Хрватске да се за место будућег најважнијег хрватског Меморијалног и едукационог центра посвећеног сећању на жртве концентрационих логора, симболу свих логора који су током II светског рата постојали широм региона, одабере бивши италијански радни логор Кампор. Иначе, Кампор је место на острву Рабу у ком је, од јуна 1942. па све до септембра 1943. био италијански радни логор за починиоце тешких кривичних дела против италијанских власти. Кампор није био ни концентрациони логор, ни логор смрти. Нико тамо није стрељан, нити убијен. Пројекат се финансира из европских фондова и има за циљ изградњу једне врсте историјског храма, места комеморације жртава концентрационих логора у региону. Прети, медјутим, да предје границу елементарне пристојности хрватска тврдња да је тај логор био најзлогласнији фашистички логор у региону, са највишом стопом смртности. Шта рећи за усташке логоре у којима је усмрћено више стотина хиљада Срба и Јевреја? Усташки логори нису били радни: били су то логори смрти, како их је у недавном новинском интервјуу дефинисао и сам бивши председник Хрватске, Стјепан Месић. Бројни су усташки логори масовног уништења уздуж и попреко Хрватске без да их је ико обележио, а камоли истражио. Како назвати усташке логоре смрти Јасеновац, Јадовно, Јастребарско и бројне друге, где је усмрћено на стотине хиљада Срба, Јевреја и Рома. О тим логорима ни речи, ни наговештаја, ни помена.

Исправно је заштитити од заборава свако место људске патње. Али чак три усташка логора смрти на острву Пагу, у осунчаној Метајни и Сланој, још увек су необележени. У медјувремену, хрватске туристичке агенције широм света позивају туристе да проведу одмор на незаборавним обалама Пага. Туристи долазе и не знају да је ту баш италијанска војска силом затворила усташки логор смрти и затекла (детаљно бележећи и документујући и фотографијама: 2 филма са по 36 снимака сваки) 793 тела од којих 94 деце младје од 14 година.

Намера новог хрватског Меморијалног центра на Рабу, пише у пројекту, јесте да постане место где ће се „васпитавати и препознавати човек и да ће то бити важан корак за италијанско суочавање с властитом прошлошћу“. Поставља се питање, када ће се Хрватска суочити са властитом прошлошћу и престати да фалсификује историјске чињенице, што вређа достојанство и интелигенцију потомака жртава? Хрватска, по ко зна који пут, покушава да сакрије и фалсификује историјске чиненице што није ништа ново. Шта рећи за Европску Комисију која је одобрила и финансира овај хрватски пројекат? Да је жртва обмане и манипулације.

Предсједник Коалиције удружења избјеглица
Миодраг Линта