Поводом чињенице да је хрватски премијер Зоран Милановић критиковао предсједника Србије Томислава Николића јер је донирао ћириличне уџбенике дјеци која уче буњевачки говор Коалиција удружења избјеглица издаје САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

Коалиција удружења избјеглица је изненађена одлуком хрватског премијера Милановића да критикује предсједника Николића због донације чириличних удџбеника дјеци која уче буњевачки говор. Хрватски премијер игнорише чињеницу да су Буњевци призната национална мањина у Србији kojoj се јемчи равноправност пред законом и једнака законска заштита, као и да је Буњевачки национални савјет прихватио те уџбенике. Да би појачао своју критику предсједника Николића хрватски премијер је посебно нагласио да се борио за равноправност писама у Хрватској. Нажалост, резултати борбе господина Милановића, од краја 2011. године када је изабран за хрватског премијера до данас, за равноправност ћириличног и латиничког у Хрватској писма су поразни.

Коалиција удружења избјеглица подсјећа јавност да је хрватски министар управе Арсен Баук почетком 2013. године, у име Владе, јавно обећао да ће у све јединице локалне самоуправе које имају законске услове бити постављене двојезичне лћирилично-латиничне табле на зградама државних институција, на улазима и излазима из жупанија, градова, општина и села, затим двојезични натписи улица и тргова тамо гдје још нису, као и ће се формулари и документи штампати на српском језику и ћирилчном писму. То је значило да ће коначно у 21 општини (Двор, Доњи Кукурузари, Крњак, Војнић, Вргинмост, Грачац, Доњи Лапац, Плашки, Удбина, Врховине, Бискупија, Ервеник, Цивљане, Кистање, Борово, Ердут, Јагодњак, Маркушица, Негославци, Шодоловци и Трпиња) и 2 града (Вуковар и Врбовско) гдје Срби чине преко 33 посто становништва бити уведен српски језик и ћирилица као службени језик и писмо. Господин Баук је дао поменуто обећање јер се Хрватска Уговором о приступању са ЕУ, који је међународни уговор, обавезала да ће штитити права националних мањина и продубљивати реализацију Уставног закона о правима националних мањина.

Нажалост, 20 мјесеци касније тј. до данас Влада Зорана Милановића није увела чврсто обећану двојезичност у већини поменутих локалних самоуправа гдје Срби чине више од једне трећине становниптва што значи да није реализовала Уставни закон о правима националних мањина из 2002. године и Закон о употреби језика и писма националних мањина којима је то регулисано. Као примјер наводим дугогодишњу преписку општине Борово с јавним предузећем „Хрватске цесте“ које су захтјеве за двојезичним таблама назива мјеста у почетку игнорисале а затим упорно одбацивале уз образложење за слова морају бити израђена према хрватским нормама а да у хрватским нормама нема ћириличног писма. С друге стране, италијанска национална мањина у Истри има сва права, чак и изнад Уставног закона о правима националних мањина без обзира што је заступљеност те мањине у само једном граду изнад 33 посто. У Ровињу, на примјер, живи само 11 посто Талијана а све табле су двојезичне. Важно је истаћи да право на двојезичност већ дуги низ година користе и Мађари и Чеси на подручју Славоније и Барање.

Предсједник Коалиције удружења избјеглица
Миодраг Линта