Поводом чињенице да недавно истраживање загребачког Института за миграције и народности показује да Срби у Хрватској страхују да би ускоро могли сасвим да нестану Коалиција удружења избјеглица издаје САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

Коалиција удружења избјеглица сматра да низ чињеница показује да је оправдан и реалан страх Срба у Хрватској да би ускоро могли сасвим да нестану. Главни проблем Срба у Хрватској је дискриминација у поступању државних органа и у дијелу законодавства. Срби се веома тешко запошљавају у државној управи, полицији, правосуђу, јавним предузећима, просвјети, здравству и Центрима за социјални рад. Посебан проблем је неразвијеност крајишког подручја гдје је проценат незапослености Срба између 50 и 80 посто. Хрватска не показује вољу да се на подручју, сјеверне Далмације, Лике, Кордуан и Баније и западне Славоније обнови инфраструктура и покрену развојни програми. Власт толерише говор мржње који је присутан у медијма, на концертима популарне музике, на утакмицама док се на фасадама зграда још увијек могу прочитати поруке „Убиј Србина“ или „Србе на врбе“ и слично. Велик проблем представљају стална хапшења на основу интерполових потјерница који код прогнаних Срба стварају несигурност и негативно утичу на повратак. У Хрватској нема спремности да се обнове уништени антифашистички споменици и православне цркве и да се у програме историје и књижевности врати велики дио избачене српске традиције. Најновији проблем јеста антићирилична кампања која преостале Србе у великој мјери подсјећа на ратни период. Срби не могу, у складу са законом, да користе српски језик и ћирилично писмо у јавном животу.

Коалиција удружења избјеглица сматра да највећи проблем представља процес асимилације Срба од почетка деведесетих година. Упокојени митрополит загребачко-љубљански Јован је 2006. године упутио писмо Светом синоду Српске православне цркве у коме је тврдио да је у Хрватској до тада прекрштено преко 30.000 Срба и да тај процес и даље траје. Један од водећих хрватских интелектуалаца и предсједник Грађанског одбора за људска права Зоран Пусић је 2003. године јавно рекао да је од 1991. до 2003. године само у Загребу 20.000 дјеце православне вјероисповјести преведено у католичанство. Поједини православни пароси истичу да су им се масовно обраћали родитељи са захтјевима да дјеци издају потврде да су крштена. С тим папирима иду код жупника и дају му сагласност да су њихова дјеца доборовољно прешла у католичанство. Најчешћи разлози да Срби прелазе у католичанство јесте страх да не изгубе посао а дјецу уписују на католичку вјеронауку да не би имала проблема у школи јер је у јавном и свакодневном животу и даље доминантан став да су Срби агресори и злочнци а Хрвати ослободиоци и жртве. Када је својевремено Српско народно вијеће хтјело направити истраживање да се види шта се дешава са промјеном имена и презимена и националног идентитета надлежно министрство није хтјело да достави тражене податке што појачава сумње да је велики број Срба прешао у католичанство и који се изјашњавају као Хрвати.

Предсједник Коалиције удружења избјеглица
Миодраг Линта