Коалиција удружења избјеглица сматра да је хрватски програм стамбеног збрињавања дискриминаторски према око 40.000 протјераних Срба којима је насилно одузето станарско право из неколико разлога: први, не смију да имају у власништву или сувласништву другу усељиву кућу или стан на подручју Хрватске, Србије или других држава насталих на подручју бивше Југославије и да исту нису продали или на било који начин отуђили након 08. ноктобра 1991. године; други, забрањено је отуђење куће или стана у року од 10 година од дана потписивања уговора; трећи, тражи се увјерење о некажњавању надлежног општинског суда за све пунољетне чланове породице; четврти; временски је ограничен рок подношења захтјева.
Мали дио протјераних Срба који је успио да добије стан кроз програм стамбеног збрињавања суочава се са новом дискриминацијом: откупна цијена добијеног стана по м2 је неколико пута је већа (од 300 до 700 евра по м2) у односу на откупну цијену који су имали хрватски грађани 90-тих година (од 50 марака у мањим мјестима до 250 марака по м2 у центру Загреба). Као примјер наводимо случај бивше хрватске премијерке Јадранке Косор која је откупила 90-тих година стан насилно исељене српске породице Дробац у центру Загреба за око 250 марака по м2. Тражимо да се протјераним Србима врате њихови првобитни станови, који нису приватизовани (подручје Крајине), са правом откупа по цијенама из 90-тих година, као што је то својевремено урађено у БиХ, а гдје је то немогуће да им додјели станарско право у другим становима и омогући откуп под истим условима као и другим носиоцима станарског права или исплати правична новчана накнада.
Коалиицја удружења избјеглица информише бивше носиоце станарског права из Хрватске, који желе да поднесу захтјев за стамбено збрињавање на подручју ППДС-а то могу учини до 31. марта 2014. године лично или путем поште Уреду државе управе у надлежној жупанији. Потребну документацију могу доставити накнадно након што добију обавијест од надлежног Уреда државне управе у жупанији. Ако подносилац захтјева живи у Србији или некој другој држави потребно је да именује опуномоћеника у Хрватској који ће примати пошту. Бивши носиоци станарског права који су у претходном периоду поднијели захтјев за стамбено збрињавање не морају то поново да чине. Они ће добити преко свог опуномоћеника списак докумената која морају да доставе да би могли да добију стан. Лица која су у поступку обнове не морају, такође, да подносе захтјев за стамбено збрињавање.
Предсједник Коалиције удружења избјеглица
Миодраг Линта