Поводом чињенице да се овог 10. априла навршавају 74 године од проглашења злочиначке и фашистичке Независне државе Хрватске Коалиција удружења избјеглица издаје САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

Коалиција удружења избјеглица подсјећа јавност да се овог 10. априла навршавају 74 године од проглашења злочиначке и квинслишке Независне државе Хрватске. Хрватско друштво никада није успјело да се суочи са својом прошлошћу и никада није признало да је над Србима извршен монструозан геноцид. Бројне чињенице показују да су величање усташког покрета и говор мржње постале општеприсутне појаве у данашњој Хрватској. Према анкети загребачког Јутарњег листа око 40 посто Хрвата мисли позитивно о усташама и оправдава њихове масовне злочине према Србима, Јеврејима и Ромима. Његовање усташког наслијеђа у Хрватској може се видјети често на спортским утакмицама, концертима народне и забавне музике а о томе свједоче и зидови хрватских градова и мјеста на којима је написано у хиљадама случајева стилизовано слово У.

Коалиција удружења избјеглица сматра да је један од разлога за овакво негативно стање у Хрватској то што значајан дио хрватске политичке, црквене, научне, културне и спортске елите промовише усташтво или ћути на све масовније величање усташтва. Велики проблем представља и то што многи хрватски медији не осуђују манифестације усташтва и немају администраторе који би цензурисали антисрпске и усташке коментаре а ни полиција у доста случајева није реаговала на говор мржње. Хрватска кроз нову поставку у логору Јасеновац ублажава злочине НДХ и смањује број убијених на 80.000. Из поставке су уклоњени ножеви, маљеви и друга оружја којима су мучени и убијани Срби, Јевреји и Роми. Поред тога, не обнављају се бројни споменици посвећени жртвама НДХ који су порушени и оскрнављени у последњих 25 година.

Коалиција удружења избјеглица сматра да се ситуација може промјенити на боље када би у Хрватској постојала стварна политичка воља да се донесу закони по узору на Њемачку који би предвидјели оштре казне за све који величају фашизам и усташтво. Поред тога било би потребно да се дјеца у школама уче о злочиначком какактеру Павелићевог режима, да се покрене масовна медијска кампања против величања усташтва и говора мржње, да хрватска политичка, црквена, научна, културна и спортска елита и националне институције почну осуђивати манифестације усташтва и, коначно, да се барем почну спроводити важећи закони према којима је кажњиво истицање усташких симбола и пјевање усташких пјесама. Нажалост, ти се закони спроводе ријетко, углавном под пристиском међународне заједнице и мањег дијела јавности.

Предсједник Коалиције удружења избјеглица
Миодраг Линта