Десет година после
Лист Данас, Београд, 30. јун 2011.
Споразум о питањима сукцесије потписан је у Бечу 29. јуна 2001. године између држава сукцесора бивше СФРЈ, а ступио је на снагу 2. јуна 2004. након ратификације од стране свих држава сукцесора. Саставни део Споразума чине седам прилога који се тичу покретне и непокретне имовине (Прилог А), дипломатске и конзуларне имовине (Прилог Б), финансијске активе и пасиве, (Прилог Ц), архива (Прилог Д), пензија (Прилог Е), осталих права, интереса и обавеза (Прилог Ф) и приватне својине и стечених права (Прилог Г).
Сваки од ових прилога је од велике важности за област коју регулише, било да је реч о односима између држава сукцесора или о односима између њихових држављана. Ипак, за 500.000 избеглих и прогнаних Срба из Хрватске и преко 100.000 грађана Србије који су оштећени у својим правима у Хрватској најважнији је Прилог Г који се односи на питање приватне својине и стечених права.
Прилог Г Споразума о сукцесији („Приватна својина и стечена права“) јесте релативно кратак акт, који се састоји од осам чланова. У првом члану одређен је његов циљ: „ Приватна својина и стечена права грађана или других правних лица СФРЈ ће бити заштићена од стране државе сукцесора у складу са одредбама овог Прилога“.
Веома се јасно може уочити да је свака држава сукцесор дужна да заштити приватну својину и стечена права када се ради о држављанима и правним лицима из других држава сукцесора, а имовина тих лица се налази на њеној територији. Заштита се односи на покретну и непокретну имовину, интелектуалну својину и станарско право. Посебно истичемо чињеницу да се Република Хрватска Споразумом о сукцесији обавезала на признање станарских права свим грађанима који су их имали на територију Хрватске у време док је она била у саставу СФРЈ.
У члану 2. садржана је основна идеја Прилога Г – вратити ситуацију у погледу приватне својине и стечених права одређен на дан 31. 12. 1990. године. Конкретно, према ставу 1. тачка а) и б) овог члана стоји следеће: „ а) Права на покретну и непокретну имовину која се налази на територији Државе сукцесора и на коју су грађани и друга правна лица СФРЈ имали право на дан 31. 12. 1990. године биће призната, заштићена и враћена у првобитно стање од стране те државе у складу са утврђеним стандардима и нормама међународног права, и то независно од националности, држављанства, боравишта или пребивалишта таквих лица.
Овим се обухватају лица која су, након 31.12.1990. године стекла држављанство или ново пребивалиште или боравиште у Држави различитој од Државе сукцесора. Особе које нису биле у могућности да остваре таква права ће имати право на накнаду у складу са грађанским и међународним правним нормама. б) Сваки намерни пренос права на покретну или непокретну имовину извршен после 31. 12. 1990. године закључен под притиском или супротно потпараграфу а) овог члана ће бити ништаван»
Бечким споразумом је основан Стални мешовити комитет који је сачињен од високих представника сваке од Државе сукцесора. Главни задатак овог Комитета је праћење ефикасне примене овог Споразума. На другом састанку Сталног мешовитог комитета који је одржан јуна 2007. године усвојен је Пословник који је требао да омогући бржи и ефикаснији рад и почетак разговора о суштинским питањима и постигнут је договор је да се Комитет састаје најмање два пута годишње. Такође, договорено је да ће за следећи састанак представници Држава сукцесора сачинити списак приоритетних питања и доставити га Србији као домаћину следећег састанка.
Трећи састанак Сталног мешовитог комитета за праћење примене Споразума о сукцесији је одржан тек септембра 2009. године у Београду а не после 6 месеци како је договорено на претходном састанку. Председник Владе Србије Мирко Цветковић је на отварању дводневног заседања рекао да има још нерешених питања као што су повратак и накнада имовине предузећа и грађана, станарско право, пензије и стара девизна штедња и изразио очекивање да ће се наћи решења за наведена питања. Господин Цветковић је рекао још да брже спровођење Споразума о сукцесији представља важну претпоставку за брже приступање земаља сукцесора Европској унији.
Нажалост, прошло је скоро две године од последњег састанка Сталног мешовитог комитета у Београду а суштинска питања 500.000 избеглих и прогнаних Срба из Хрватске и преко 100.000 грађана Србије који су оштећени у својим правима у Хрватској још увек нису решена.
Четврти састанак Сталног мешовитог комитета је требао је бити одржан у Сарајеву али до њега још увек није дошло јер се високи представници, наводно, нису усагласили око дневног реда. С друге стране, Република Хрватска се налази пред затварањем Поглавља 23 „Правосуђе и људска права“ јер је, тобоже, испунила европске стандарде у области људских права.
104 удружења избеглих и прогнаних Срба из Хрватске захтевају од Владе Србије да тражи да се, у року од три месеца, сазове седница Сталног мешовитог комитета за праћење примене Споразума о сукцесији и да се као посебна тачка дневног реда уведе разматрање Прилога Г. Ако остале Државе сукцесори, или неке од њих, одбију да се одржи састанак у наведеном року захтевамо да Влада Србије успостави дијалог са представницима европских институција тј. Европског савета, Савета Европске уније, Европске комисије и Европског парламента с циљем да их упозна са чињеницом да не постоји политичка воља појединих Држава сукцесора да, уопште, разговарају о примени Анекса Г.
Аутор је председник Коалиције удружења избјеглица
Миодраг Линта