Поводом говора митрополита загребачко-љубљанског Порфирија о проблемима Срба у Хрватској Коалиција удружења избјеглица издаје САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

Коалиција удружења избјеглица слаже се са изјавом митрополита-загребачко љубљанског Порфирија да постоји велика разлика између онога што пише у хрватским законима, који су мање-више добри, и њихове примјене у пракси везано за проблеме Срба у Хрватској. Митрополит Порфирије је истакао да је мислио, прије свега, на кршење права на службену употребу ћирилице јер се елиминацијом ћирилице шаље јасна порука преосталим Србима у Хрватској да се или асимилују или иселе. Поред тога, не треба заборавити да постоји дио закона који су дискриминаторски како према српским повратнцима тако и према прогнаним Србима (компликована и неправедна процедура за добијање станова кроз тзв. програм стамбеног збрињавања, висока откупна цијена станова из програма стамбеног збрињавања, одузета имовинска и стечена права, укинут члан 180. закона о облигационим односима који је српским повратницима и прогнаним Србима омогућавао накнаду штете за уништену имовину и др.)
Коалиција удружења избјеглица подсјећа да је Уставним законом о правима националних мањина, који је усвојен још 2002. године у сувереном Хрватском сабору, предвиђена равноправна употреба језика и писма националне мањине на подручју општина и градова гдје припадници националних мањина чине најмање трећину становништва. По попису становништва из 2011. године у 21 општини и 2 града (Вуковар и Врбовско) Срби чине преко 33 посто становништва и постоји обавеза да се српски језик и ћирилица употребљавају као службени језик и писмо. Нажалост, у великој већини од 23 наведене локалне самоуправе нису постављене двојезичне табле на државним и институцијама (Хрватска пошта, Хрватске шуме, државна управа, пореска управа, полиција, центри за социјални рад, основне школе, дјечји вртићи, Ватрогасне службе, домови здравља и др). Посебно истичемо жалосну чињеницу да у ниједној од наведене 23 локалне самоуправе нису постављени двојезични натписи насеља, општина и градова. Такође, не поштује је одредба из Уставног закона о запошљавању Срба у државној управи, полицији и правосуђу ако Срби чине више од 5 посто становништва у жупанији и више од 15 посто у општинама и градовима. Из наведеног се може јасно закључити да је Уставни закон о правима националних мањина, више од 12 година од његовог усвајања, и даље мртво слово на папиру.

Предсједник Коалиције удружења избјеглица
Миодраг Линта