Предсједник Коалиције удружења избјеглица Миодраг Линта истакао је да према подацима Kомисиjе за нестала лица Владе Србиjе, српска страна потражуjе 1.869 несталих Срба, док Хрватска тражи више од 800 несталих. Он очекуjе да недавна посјета премиjера Србиjе Aлександра Вучића Загребу отвори стални диjалог двије државе и створи предуслове за рjешавање броjних отворених питања. Oно што jе охрабрило све прогнане Србе с простора Хрватске jесте да jе премиjер Вучић у разговору са Kолиндом Грабар Kитаровић покренуо питање избjеглица и питање односа према Србима у Хрватскоj. Хрватска страна као мантру стално понавља два отворена питања тј. питање несталих и питање повратка културног блага у Хрватску. Kада jе реч о питању повратка културног блага, важно jе истаћи да већина припада Српскоj православноj цркви. Линта се залаже да се то културно благо врати, али прије свега тамо где jе и било, прије почетка ратних деjстава, а то су српске цркве и српски манастири. Он је додао да очекуjе да Хрватска максимално помогне обнову порушених српских цркава и манастира и да се културно благо врати тамо где припада а не да се врати у хрватске музеjе у Загреб и друге градове.
Предсједник Коалиције удружења избјеглица Миодраг Линта оцјењује да велики дио роjних проблема са коjима се суочава стотине хиљада протjераних Срба коjи живе у Србиjи, Републици Српскоj и у иностранству, тичe отетих имовинских и других права, односно питања коjе хрватска страна дуги низ година вjешто игнорише и о њима се не разговара. То су питањa отетих 40.000 станарских права, око 50.000 српских пензионера коjима се дугуjе просечно по 81 пензиjа по пензионеру, проблем више од 800.000 катастарских парцела пољопривредног земљишта коjе jе Хравтска одузела прогнаним Србима правним махинациjама путем судова, велики броj потражуjе динарску и девизну штедњу, хиљаде протераних Срба имаjу проблем, jер им ниjе признат дио радног стажа коjи су стекли прије рата и добрим дијелом ниjе призната конвалидациjа радног стажа за вријеме ратних деjстава, oko 10.000 српских породица чиjе су куће и станови срушени у класичним терористичким акциjама за вријеме рата по хравстким градовима гдjе ниjе било ратних деjстава. Према речима Линте Хрватска пуних 10 година избjегава да имплементира Бечки споразум о сукцесиjи, у коjем се jасно каже да свим грађанима и правним субjектима мораjу бити враћена права коjа су имали на дан 31. децембар 1990. године, а сви уговори склопљени за вријеме рата мораjу бити проглашени ништавним. Он тражи да хрватска страна, коjа инсистира на рjешавању отворених питања, прихвати инициjативу да се формира jедна српско-хрватска међудржавна комисиjа за имплементациjу Bечког споразума o сукцесији.
Информативна служба
Коалиције удружења избјеглица