Поводом изјаве европског комесара за проширење Штефана Филеа да види као реалан завршетак приступних преговора Европске уније са Хрватском током мађарског председавања Унијом у првих шест месеци ове године, уз испуњен услов пуне сарадње са Хашким трибуналом Коалиција удружења ибјеглица издаје САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

Шеснаест година послије завршетка рата стотине хиљада Срба, који су избјегли, прогнани, воде порјекло или имају имовинскоправне интересе у Републици Хрватској, третитрају се у пракси од званичног Загреба, као грађани другог реда. Хрватско правосуђе у хиљадама судских поступака, у којима Срби настоје да се изборе за своја одузета имовинска, стечена и друга права која су уживали прије рата, ради супротно начелима непристрасности, правде и једнакости и на тај начин дискриминише значајан дио грађана друге националности. Истовремено, Република Србија је и даље прва у Европи по броју избјеглих и интерно расељених лица и једна од пет земаља свијета са продуженом избјегличком кризом.

Због наведених разлога очекујемо да Европска унија и европски комесар за проширење Штефан Филе прије завршетка приступних преговора Европске уније са Републиком Хрватском инсистирају да Република Хрватска досљедно примјени Европску конвенцију о заштити основних људских права и слобода, као темељни европски докуменат у области људских права; затим Споразум о нормализацији односа између СР Југославије и Републике Хрватске из 1996. године у коме се у члану 7, између осталог, говори да ће стране уговорнице обезбедити избјеглим и расељеним лицима враћање у посјед њихове имовине, односно правичну надокнаду, као и да свака страна уговорница гарантује једнаку правну заштиту имовине физичких и правних лица која имају држављанство друге стране, односно сједиште на територији друге стране, као ону коју имају њени држављани, односно њена правна лица; затим Бечки споразум о сукцесији из 2001. године којим се у Анексу Г под називом «Приватна имовина и стечена права» каже да права на покретну и непокретну имовину која се налази у некој држави насљеници на коју су грађани и друга лица имала права на дан 31. децембра 1990. године признат ће се, те ће бити заштићена и враћена од те државе у складу с утврђеним стандардима и нормама међународног права без обзирa на националност, држављанство, мјесто боравка или пребивалиште тих лица и Сарајевску декларацију из 2005. године у којој се каже да ће проблеми избјеглих и расељених лиcа бити рјешени до краја 2006. године.

Предсједник Коалиције
Миодраг Линта

Филе: Завршетак преговора са Хрватском реално се очекује 2011.
Бета | 21. 01. 2011. – 10:54х

Европски комесар за проширење Штефан Филе изјавио је да види као реалан завршетак приступних преговора Европске уније са Хрватском током мадјарског председавања Унијом у првих шест месеци ове године, уз испуњен услов пуне сарадње са Хашким трибуналом. „Један од основних услова је пуна сарадња са Медјународним трибуналом у Хагу“, казао је Филе у интервјуу за данашње Право.
Још има доста случајева везаних за ратне злочине који на хрватском нивоу нису решени. Има их на десетине и ми позивамо хрватску страну да се са тим обрачуна што пре“, рекао је Филе. Као још један проблем на путу Хрватске у пуноправно чланство Филе је навео повратак избеглица и то да Хрватска треба да им створи услове да се врате.
Филе је одбацио гласине, поводом новог мадјарског закона који омогућава двојно држављанство Мадјарима у суседним земљама, да ће новопечени власници мадјарских пасоша, житељи Србије и других земаља, злоупотребити двојно држављанство да се масовно уселе у ЕУ. Он је нагласио да очекује да Мадјарске буде свесна да је чланица шенгенског простора и својих обавеза као чланице ЕУ.