Коалиција удружења избјеглица сматра да је предстојеће суђење између Србије и Хрватске за геноцид пред Међународним судом правде у Хагу један од предуслова да се у будућности успоставе односи искреног помирења између српског и хрватског народа. Остали предуслови су: рјешавање питања несталих и, прије свега, ексхумирање посмртних остатака Срба који се налазе на познатим гробним мјестима; повратак отетих имовинских и стечених права; накнада штете за уништене куће и пословне објекте у терористичким акцијама; процесуирање свих одговорних лица за ратне злочине; процесуирање лица који шире говор мржње према Србима; престанак хапшења и судских процеса против протјераних Срба и Срба повратника јер се шаље порука да нису добродошли у Хрватској; поштовање Уставног закона о правима националних мањина и др.
Суђење у Хагу ће бити прилика да српски правни тим и свједоци упознају суд и међународну јавност са бројним злочинима над Србима у Хрватској за вријеме грађанског рата 1991.- 1995. године по хрватским градовима (Загреб, Осијек, Сисак, Госпић, Карловац, Бјеловар, Задар и др.), као и за вријеме и послије хрватских војних операција „Откос“, „Миљевачки плато“, „Масленица“, „Медачки џеп“, „Бљесак“ и „Олуја“. Такође, веома је важно да се суд и међународна јавност упозна са пуном истином о геноциду над српским народом у Независној држави Хрватској како би се злочинима из деведесетих дао историјски контекст.
Хрвтаски министар правде Орсат Миљенић и многи хрватски званичници помињу Вуковар и Овчару као симбол злочина над Хрватима. Због тога је потребно истаћи чиљеницу да до почетка рата у Вуковару није било убиства Хрвата али јесте Срба. Са првим отпуштањима Срба кренуло је организовао застрашивање и злостављање Срба: људи су називани усред ноћи и упућиване су им претње смрћу, упозорења да се морају преселити у Србију, да су четници и слично. Затим је почело минирање српских кућа и локала, привођење на информативне разговоре, премлаћивања, пљачке и коначно убиства. Сличан сценарио дешавао се и у другим хрватским градовима.
Предсједник Коалиције удружења избјеглица
Миодраг Линта