Повoдом изјаве предсједника Хрватске Иве Јосиповића да у српско-хрватским односима постоји „технички вакуум“ јер низ билатералних комисија које се баве важним и осјетљивим темама уопште или ријетко се састају Коалиција удружења избјеглица издаје: САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

Коалиција удружења избјеглица се слаже са изјавом предсједника Хрватске Иве Јосиповића да у српско-хрватским односима постоји „технички вакуум“ јер низ билатералних комисија које се баве важним и осјетљивим темама уопште или ријетко се састају. Међутим, господин Јосиповић није рекао да одговорност због чега се комисије ријетко састају лежи на хрватској страни. То је најбоље види из досадашњег рада постојећих шест међудржавних комисија или радних група чији је задатак да допринесу рјешавању отворених питања између двије државе.

Мјешовита српско-хрватска комисија за припрему и размјену пописа оптужених или осуђених за ратне злочине одржала је посљедњи састанак почетком јула 2013. године у Београду. На том састанку Хрватска је доставила Србији нови попис с именима 1.577 лица против којих се води истрага или су подигнуте оптужбе. Међутим, Хрватска није поштовала наведени попис него је наставила са хапшењима Срба, који се не налазе на поменутом попису, с циљем њиховог застрашивања и одвраћања од повратка или слободног кретања.

Мјешовита српско-хрватска комисија за нестала лица одржала је последњи састанак у љето 2010. године у Београду. Заказивање наредног састанка представља обавезу Хрватске. Циљ Комисије јесте да се питање несталих, као цивилизацијско, државно и политичко питање, ријеши у што краћем временском року. Посебно истичемо питање познатих гробних мјеста у Хрватској гдје се налазе посмртни остаци Срба јер хрватска страна споро врши ексхумације и идентификације.

Мјешовити српско-хрватски одбор за националне мањине одржао је последњи пети састанак септембра 2011. године и Београду и Шиду. Сада се чека већ скоро три године да хрватска страна закаже слиједећи састанак на својој територији. Циљ одбора јесте да прати сповођење Споразума о заштити права српске мањине у Хрватској и хрватске мањине у Србији. Србија треба да инсистира на спровођењу законских рјешења који Србима гарантују употребу српског језика и ћирилице у јавној употреби, информисање и образовање на материњем језику, пропорцонално запошљавање у органима државне управе, правосуђу, полицији, просвјети, здравству и др.

Радна група Србије и Хрватске за пензије одржала је последњи десети састанак новембра 2013. године у Београду. На састанку је договорено да хрватска страна предложи измјене Споразума о социјалном осигурању до краја фебруара ове године да би се створио законски основ за исплату доспјелих а неисплаћених пензија за преко 50.000 српских пензионара. Нажалост, хрватска страна још није послала српској страни измјене поменутог споразума на разматрање.

Мјешовита српско-хрватска комисија за повраћај културних добара одржала је последњи састанак новембра 2013. године. Српска страна стоји на становишту да није могуће враћање културног блага са списка док се не обезбеде конзерваторски и безбедносни услови у Хрватској.

Међудржавна комисија за питање границе одржала је последњи састанак прије више од четири године тачније априла 2010. године. Од оснивања до данас хрватска страна одбија да прихвати да гранична линија дуж 145 спорних километара ријеке Дунава буде повучена средином ријеке и на тај начин игнорише међународно право и признање авнојевских граница од стране Бадинтерове комисије.

Југословенско-хрватска комисија, која је основана на темељу Споразума о нормализацији односа између СР Југославије и Републике Хрватске из августа 1996. године, одржала је до почетка бомбадовања СР Југославије 1999. године 13 састанака. Од тада до данас комисија више није одржала ниједан састанак. Задатак поменуте комисије јесте да припреми нацрт Споразума о накнади штете за сву уништену, несталу и оштећену имовину. Тражимо да се у што краћем року обнови рад поменуте комисије.

Предсједник Коалиције удружења избјеглица
Миодраг Линта