Представници 100 избјегличких удружења и завичајних клубова поздрављају дио изјаве г-дина Јосиповића у којој признаје да има проблема. Такође, стоји чињеница да је Република Хрватска учинила одређени напредак у рјешавању проблема избјеглих и прогнаних Срба али је то, нажалост, недовољно и мало. Не слажемо се са оцјеном г-дина Јосиповића да је велики број људи рјешио питање имовинских права и да је неозбиљно рећи да се не ради на том плану јер чињенице говоре другачије.
Великом број избјеглих и прогнаних Срба, али и грађана који су поријеклом из Хрватске или Србије; није враћена непокретна и покретна имовина укључујући пословне просторе; није извршена ревизија уговора о размјени кућа и станова, а који су скопљени под притиском и пријетњама за вријеме рата; нису враћени станови на које су имали станарско право а који су одузети у судским поступцима на незаконит начин; нису обновљени господарски објекти који су срушени послије хрватских операција «Бљесак» и «Олуја»; нису обновљене куће или извршена правична накнада а које су срушене у терористичким акцијама у периоду 1991.-1995. године у урбаном дијелу Хрватске гдје није било рата; нису исплаћене доспјеле и неисплаћене пензије; није враћена динарска и девизна штедња; избјегли и прогнани Срби су искључени из процеса приватизације; хиљаде Срба је осумњичено, оптужено или осуђено без чврстих доказа; хрватско правосуђе не третира ратне злочине против Срба и Хрвата на исти начин; постоји преко 600 познатих гробних мјеста у којима се налазе посмртни остаци Срба а који још увијек нису есхумирани и идентификовани и др
Због наведених чињеница сматрамо да треба да се отвори суштински дијалог са Републиком Хрватском и да се сва питања садржана у Петицији ставе на сто и ријеше прије потписивања Уговора о приступању Републике Хрватске Европској унији. Полазна основа за проналажење правичног и трајног рјешења треба да буде Бечки споразум о сукцесији из 2001. године којим се у Анексу Г под називом «Приватна имовина и стечена права» каже да ће свим грађанима бивше Југославије бити призната и враћена права на покретну и непокретну имовину која су имали на дан 31. децембра 1990. године у складу с утврђеним стандардима и нормама међународног права.
Избјегличка удружења и завичајни клубови, укључујући велики број избјеглих и прогнаних Срба, подржавају улазак Републике Хрватске у Европску унију под условом да се горе наведени проблеми рјеше на свеобухватан и правичан начин. Увјерени смо да је рјешавање наведених проблема у интересу, не само избјеглих и прогнаних Срба, него и у интересу Србије и Хрватске јер ће допринијети процесу јачања повјерења и помирењу између српског и хрватског народа.
Предсједник Коалиције,
Миодраг Линта