Предсjедник Републике Хрватске Иво Јосиповић је изјавио Радио телевизији Војводине да избјегличка удружења нису против европског чланства Хрватске и да је најбоље за њих да Република Хрватска што пре уђе у Европску унију; да су проблеми избјеглица огроман друштвени проблем који сви препознају, као и да обнова разрушених домова, нова радна мјеста и обезбјеђивање егзистенције није специфично само за српску популацију јер су се са тим проблемима суочили и Хрвати.
Представници 100 избјегличких удружења и завичајних клубова подржавају потписивање Уговора о приступању Хрватске Европској унији под условом да се на свеобухватан и правичан начин ријеше проблеми који су садржани Петицији. Сматрамо да Република Хрватска треба да, прво, ријеши имовинске и бројне друге проблеме стотина хиљада избјеглица и грађана који су оштећени у својим људским правима у Хрватској а затим да постане члан Европске уније. Нажалост, Република Хрватска је имала двоструке аршине у вези рјешавања проблема избјеглица. Проблеми избјеглих Хрвата почели су озбиљно да се рјешавају одмах посијле завршетка рата 1995. године и већ су рјешени су у највећој мјери (обнова кућа, изградња инфраструктуре у селима, повратак имовине, обезбјеђивање радних места, и др.)
Великом број избјеглих и прогнаних Срба, али и грађана који су порјеклом из Хрватске или Србије није враћена непокретна и покретна имовина укључујући пословне просторе; није извршена ревизија уговора о размјени кућа и станова, а који су скопљени под притиском и пријетњама за вријеме рата; нису враћени станови на које су имали станарско право а који су одузети у судским поступцима на незаконит начин; нису обновљени привредни објекти који су срушени послије хрватских операција «Бљесак» и «Олуја»; нису обновљене куће или извршена правична накнада а које су срушене у терористичким акцијама у периоду 1991.-1995. године у урбаном дијелу Хрватске гдје није било рата; нису исплаћене доспјеле и неисплаћене пензије; није враћена динарска и девизна штедња; избјегли и прогнани Срби су искључени из процеса приватизације; хиљаде Срба је осумњичено, оптужено или осуђено без чврстих доказа; хрватско правосуђе не третира ратне злочине против Срба и Хрвата на исти начин; постоји преко 600 познатих гробних мјеста у којима се налазе посмртни остаци Срба а који још увек нису есхумирани и идентификовани и др.
Предсједник Коалиције,
Миодраг Линта