Поводом одлуке загребачког Жупанијског државног тужилаштва да подигне оптужницу против двојице српских држављана због убијства хрватског цивила у октобру 1991. године Коалиција удружења избјеглица издаје САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

Коалиција удружења избјеглица оцјењује циничном одлуку загребачког Жупанијског државног тужилаштва да подигне оптужницу против двојице српских држављана из Глине због убиства хрватског цивила у октобру 1991. године а истовремено не подиже оптужнице против наредбодаваца и извршилаца масовног убиства српских избјеглица на путу Глина-Доњи Жировац-Двор у августу 1995. године. Прва страдања Срба десила су се у Глини 6. августа, а затим је у глинским селима Ровишка, Равно Рашће, Маја и Брубањ избјегличка колона пресјечена од стране припадника хрватске војске која се иживљавала над заробљеним Србима. О злочинима над ненаоружаним Србима на цести код Доњег Жировца свједочи и снимак припадника Армије БиХ који су у то вријеме изводили заједничке акције са Хрватском војском. Још неколико пута на путу до Двора избјегличка колона је била пресјечена, а стравични злочини су поновљени у селима Рујевац и Тргови. Колона је још једном нападнута и то у Двору у касним сатима 07. августа, те у јутарњим часовима 8. августа. Према подацима Удружења Веритас близу 400 Срба је страдало у избјегличкој колони од Глине до Двора у року од три дана тј. од 6 до 8. августа 1995. године, док је на читавом бившем УН-овом сектору Сјевер (Кордун и Банија) погинуло 721 лице српске националности, од чега 441 цивил, а међу њима 403 жене.

Коалиција удружења избјеглица подсјећа хрватску јавност и надлежне хрватске иниституције да за почињене злочине још нико није одговарао. Хрватска има обавезу да открије и процесуира починиоце ратног злочина над цивилима и ратним заробљеницима јер је то, између осталог, преузела и потпсивањем Уговора о приступању са Европском унијом крајем 2011. године. Међутим, у пракси Хрватска има двоструке стандарде у процесуирању ратних злочина тј. далеко строже за Србе а далеко блаже за Хрвате. У Хрватској злочин, нажалост, има нацију и вјеру а не обиљежје зла. Због тога се злочини Хрвата над Србима и дање правдају и сматрају херојским чином. То је само један од разлога због чега Хрватска апсолутно нема право да Србији држи лекције о испуњавању стандарда из демократије, људских права и владавине права. Позивамо Хрватску да створи политичке и кадровске услове за кажњавање бројних злочина према Србима који су се десили током грађанског рата деведесетих.

Предсједник Коалиције удружења избјеглица
Миодраг Линта