Повoдом одржаног састанка представника српских организација у просторијама Српског народног вијећа у Загребу Коалиција удружења избјеглица издаје САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

Дана 08. новембра 2013. године на позив Милорада Пуповца одржан је састанак представника српских организација у просторијама Српског народног вијећа у Загребу. Састанак је одржан дан уочи Велике скупштине Српског народног вијећа. Били су присутни: Милорад Пуповац, предсједник Српског народног вијећа; Станимир Вукићевић, амбасадор Србије у Загребу; Саша Милошевић, замјеник предсједника Српског народног вијећа; Чедомир Вишњић, предсједник Српског културног друштва „Просвјета“; Никола Лунић, предсједник Српског привредног друштва „Привредник“; Вељко Џакула, предсједник Српског демократског форума; Миле Хорват, шеф Клуба заступника Самосталне демократске српске странке у Хрватском сабору; Драган Црногорац, предсједник Заједничког вијећа општина; Светислав Лађаревић, предсједник Нове српске странке; Митар Којадиновић, предсједник Демократске партије Срба; Славко Мирнић, потпредсједник Наше странке. Из Србије су били позвани и одазвали се: Славка Драшковић, директорка Канцеларије за дијаспору и Србе у региону; Миодраг Линта, изасланик предсједника Народне скупштине Небојше Стефановића и предсједник Коалиције удружења избјеглица и Милојко Будимир, Чедомир Марић и Раде Матијаш из Асоцијације избјегличких удружења.

На састанку се разговарало о општој ситуацији у Хрватској која, што се тиче Срба, подсјећа на почетак 90-тих година; о оспоравању стечених права Срба (српски језик, ћирилично писмо, образовање); о чињеници да су Срби колатерална штета борбе хрватске Владе и ХДЗ-а; о потреби да Влада Хрватске угради Србе у програме који ће се финасирати из европских фондова; о потреби уједињеног дјеловања српских организација за права Срба; о спором процесу ексхумације и идентификације посмтрних остатака Срба; о негирању вијећа српске националне заједнице; о немогућности да се Срби запошљавају у државним иституцијама; о хапшењима Срба; о потреби израде стратегије против асимилације Срба; о одржавању скупова са којих се шаљу антисрпске поруке; о заосталим а неисплаћеним пензијама; о потреби сређивања земљишних књига и катастра; о закону о пребивалишту који је неповољан за Србе; о потреби оснивања српског конзулата у Книну; о потреби отварања још једног или два гранична прелаза између БиХ и Хрватске; о предстојећем усвајању Закона о регионалном развоју. Линта је посебно истакао чињеницу да ни Србија нити водеће српске организације у Хвратској нису подржали Петицију избјеглих и прогнаних Срба из Хрватске коју је потписало преко 70.000 оштећених грађана. Захваљујући, у доброј мјери тој чињеници, Хрватска је 30. јуна 2011. године затворила преговоре о поглављу 23 „Правосуђе и људска права“. Такође, Линта је рекао да све што је позитивно урађено (повратак дијела имовине, дјеломична обнова кућа, дјеломично увођење двојезичности и др.) Хрватска је урадила, прије свега, због притиска Европске уније и других међународних организација а не као израз стварне политичке воље. Сада када је Хрватска постала члан Европске уније у јавном животу поново се подстиче антисрпска реторика и негирају српска права.

Информативна служба
Коалиције удружења избјеглица