Велики проблеми Срба протераних из Хрватске у акцији „Олуја“ још нису решени и Скупштина Србије би требало да усвоји резолуцију о поштовању права избеглих, изјавио је председник Коалиције удружења избеглица Миодраг Линта поводом 18 година од почетка те хрватске војно-полицијске акције.
Влада Србије треба да упозна пре свега ЕУ, УН и Савет Европе да стотине хиљада избеглица још нису оствариле своја основна људска права, изјавио је Линта Танјугу.
„Сматрамо да је коначно дошло време да се реше наши проблеми и очекујемо да се сазове једна посебна седница Скупштине, за шта имамо обећања, на којој ће се расправљати и о проблемима протераних Срба из БиХ, не само из Хрватске“, рекао је Линта.
Он је казао да би на тој седници требало да се усвоји Резолуција о поштовању људских права протераних из Хрватске и БиХ, „са циљем да обавеже Владу Србије да покрене активан дијалог са званичним Загребом и Сарајевом, о решавању наших проблема, које треба да буде темељ обнављања поверења у региону“.
Поводом годишњице акције „Олуја“, Линта је подсетио да је деведесетих година протерано око пола милиона Срба, а само у акцији „Олуја“ више од 220.000.
У тој акцији је убијено или нестало око 2.000 Срба, опљачкано и попаљено више од 37.000 стамбених, пословних и привредних објеката, рекао је Линта.
Линта каже да се протерани Срби суочавају са три групе проблема. Прво су имовинска – одузето је 40.000 станарских права, дугује им се 50.000 заосталих неисплаћених пензија, динарска и девизна штедња, а није могућа ни накнада штете за уништену и несталу имовину, како на подручју Крајине, тако и на подручју хрватских градова.
Спискови осумњичених за застрашивање Срба
У погледу процесуирања ратних злочина владају двоструки аршини, хрватско правосуђе је и даље етнички мотивисано, није објективно и непристрасно, каже Линта додајући да посебан проблем представљају спискови осумњичених и оптужених лица, за ратне злочине.
Хрватска је пре месец дана доставила један списак од 1.577 лица, који су осумњичени, оптужени или осуђени за ратне злочине, нашем Министарству правде, рекао је Линта.
„Имамо последњи пример хапшења 12 Срба из селе Трпиња, од којих се ниједан не налази на том списку, што говори да ти спискови и даље изазивају несигурност и они вероватно треба да застраше Србе да се не враћају својим кућама“, сматра Линта.
Проблем несталих и даље постоји
Он је подсетио на проблем несталих лица, у Хрватској има велики број познатих гробних места, где се налазе посмртни остаци Срба, а један број посмртних остатака је у Заводу за судску медицину у Загребу и још увек нису идентификовани.
Линта се позвао на анекс Г Бечког споразума о концесији који се зове „Приватна својина и стечена права“, који су ратификовали парламенти свих држава наследница бивше СФРЈ и он има јачу правну снагу од домаћих закона.
Ту се јасно каже да ће свим грађанима бити враћена права која су имали на дан 31. децембра 1990. године, а сви уговори, склопљени за време рата биће проглашени ништавним.