Лист: Правда, Београд, 02. мај 2012
Хрватска већ 17 година одбија да заврши процес ексхумације из познатих места укопа, а за злочине још нико није одговарао
Навршило се 17 година од страдања Срба у операцији „Бљесак“ када су хрватске војне и полицијске снаге напале Западну Славонију. Операција „Бљесак“ није била легална, јер је нападнутио подручје Западне Славоније било под заштитом УН. Исто тако, ова операција није била легитимна, јер циљ операције није било само успостављање суверенитета Хрватске на том подручју него, пре свега, присилно протеривање српског становништва.
У „Бљеску“ је убијено или нестало 283 Срба, међу којима 57 жена и деветоро деце до 14 година старости, и протерано око 20.000 људи. Већина убијених се воде као нестали. Важно је истаћи да је ексхумација жртава „Бљеска“ почела тек 2010. године. Хрватска већ 17 година одбија да заврши процес ексхумације из познатих места укопа, а за злочине у операцији „Бљесак“ још нико није одговарао. Операцијом „Бљесак“ Хрватска је довршила етничко чишћење, у коме је од 1991. године из Западне Славоније протерано око 70.000 Срба. Нисмо задовољни досадашњим понашањем српских власти у вези с овим питањима.
Коалиција удружења избеглица тражи да се нова влада Србије активно заложи да се коначно реши питање несталих лица и санкционишу починиоци злочина над Србима. То укључује обележавање места страдања Срба и других жртава током 90-тих година и давање материјалне и моралне сатисфакције породицама жртава. Посебно питање јесте ексхумирање посмртних остатака жртава усташког геноцида из Другог светског рата, сахрана у складу са хришћанским обичајима и обележавање места страдања.
Постоји још једно болно питање са којим се суочавају избегли и прогнани Срби и други оштећени грађани, а то је повратак одузете имовине и стечених права или накнада штете за уништену и несталу имовину. Бивши председник и Влада Србије водили су у претходном периоду политику лажног помирења преко леђа избеглих и прогнаних Срба. О томе најбоље говори чињеница да су одбили да подрже наше темељне захтеве: петицију избеглих и прогнаних Срба коју је својим потписом подржало 70.00 грађана; усвајање одговарајуће резолуције у српском парламенту и оснивање фонда за пружање помоћи.
С друге стране, Српска напредна странка је једина политичка странка у Србији која је јавно подржала наша три темељна захтева. Они су јасно наведени у Споразуму о сарадњи између СНС-а и Коалиције удружења избеглица, који је потписан 11. јануара ове године а који је једнодушно подржан на скупу избеглица који је Коалиција организовала у хали „Шумице“, на коме је било присутно више до 1.500 избеглих и прогнаних. Био је то величанствени скуп, који је одржан под слоганом „Борба за права прекодринских Срба“, са кога је упућена јасна порука да је коначно дошло време да Србија покрене суштински дијалог са Хрватском, БиХ и Словенијом како би се пронашло свеобухватно, правично и трајно решење бројних проблема. Један од темеља дијалога мора да буде Анекс Г Бечког споразума о сукцесији, у коме се јасно наводи да ће свим грађанима бити заштићена и враћена права која су имали на дан 31. децембар 1990. године, и да сви уговори склопљени за време рата под притисцима и претњама треба да буду ништавни.
Аутор је председник Коалиције удружења избеглица