Допис министраству правосудја Хрватске у вези судјења за ратне злочине:
МИНИСТАРСТВО ПРАВОСУЂА РЕПУБЛИКЕ ХРВАТСКЕ
– Господин Дражен Бошњаковић, министар –
Предмет: Суђења за ратне злочине и друга кривична дјела у Републици Хрватској
03.06.2011.
Поштовани господине Бошњаковић,
Од 1990. године до данас за кривична дјела ратног злочина и оружане побуне хрватски правосудни органи су процесуирали око 25.000 Срба. Премда је кривично дјело оружане побуне под амнестијом велика већина избјеглих и прогнаних Срба није могла да се врати или слободно путује у Републику Хрватску јер су очекивали да ће бити процесуирани за ратне злочине. Према досадашњем искуству, у раду хрватских правосудних органа по питању процесуирања Срба за ратне злочине, може се закључити да су судски процеси, поред оправданог разлога да се сви починиоци ратних злочина изведу пред лице правде, имали и други циљ – одвраћање избјеглих и прогнаних Срба од повратка у завичај. Наиме, успоређивањем досад објављених спискова процесуираних за ратне злочине, долази се до закључка да су спискови прилично несређени, да нека лица без основа нестану са појединог списка, па се поново појаве на другом списку. Све то код избјеглих и прогнаних Срба изазива страх од тајних спискова, што је један од главних разлога слабог повратка. То се најбоље види на слиједећон примјеру. Државно одвјетништво Републике Хрватске је, током прошле године, Министарству правде Републике Србиј,е доставило два списка осумњичених, оптужених и осуђених лица – на списку на дан 31.03.2010. године налази се 1534 лица а на списку на дан 30.09.2010. године 1549 лица. На први поглед разлика је 15 лица. Међутим, поименичним успоређиванејм два списка утврђено је да је са претходног скинуто 65 имена, а на новом списку додато 80 нових имена, што даје бројку од 145 различитих имена.
Хрватско правосуђе користи институт незастаријевања кривичног гоњења за ратне злочине и изнова отвара истраге против лица (углавном Срба) којих није било на претходним списковима. Међу 105 до сада ухапшених Срба из Републике Хрватске по потјерницама из Загреба, било је чак 13 грешака у идентитету. Код избјеглих и прогнаних Срба створен је утисак да су те грешке дио смишљеног плана званичног Загреба да се сви Срби из Хрватске држе под тензијом, да се сваки од њих може наћи, без обзира на то да ли је за нешто крив или није под оптужбом или пресудом за ратни злочин или неко друго кривично дјело (подстрекавање на убојство, пљачка, силовање и др.) што им је уједно порука да се не враћају или слободно путују у Републику Хрватску у циљу остваривања својих имовинских и других права.
Сматрамо да је дошло вријеме да Република Хрватска покаже стварну, а не само декларативну, политичку вољу да се дјело ратног злочина, као и остала кривична дјела процесуирају у складу са европским стандардима.
У том смислу сматрамо да би Република Хрватска, у складу са начелима владавине права и поштовања људских права, требало да уради слиједеће:
1. Објави имена свих процесуираних лица, оних процесуираних па амнестираних за оружану побуну (21.255 лица); оних против којих је истрага обустављена или против којих је послије оптужбе поступак обустављен, оптужба одбијена или су ослобођени оптужбе (преко 2.200 лица), као и оних правоснажно осуђених за које Државно одвјетништво Републике Хрватске затражило обнову поступка и против којих је, послије дозвољене обнове, без њиховог знања и учешћа у поступку дошло до одбијања оптужбе или до обуставе поступка (за сада најмање 52 лица);
2. Достави Рјешења о обустави истрага или кривичног поступка против избјеглих и прогнаних Срба путем међународне правне помоћи и Министарства правде Републике Србије;
3. Објави списак процесуираних лица за друга кривична дјела (подстрекавање на убиство, пљачка, силовање и др.) као у случају списка имена осумњичених, оптужених и осуђених за кривична дјела ратних злочина тј. да га достави Министраству правде Републике Србије;
4. У случају ажурирања спискова лица осумњичених, оптужених или осуђених за ратне злочине и друга кривична дјела, одмах достави списе којим је против неког лица покренут кривични поступак за ратне злочине или друго кривично дјело или је донешена судска одлука те ће се они достављати лицима на које се односе, у складу са важећим прописима;
5. Омогући осумњиченим, оптуженим и осуђеним лицима, која имају српско држављанство и која поднесу званични захтјев, да се поступци за кривично дјело ратног злочина и друга кривична дјела у фази истраге и оптужбе или ако је у питању обнова поступка воде у Републици Србији;
6. Процесуира припаднике Хрватске војске и полиције за ратни злочин и друга кривична дјела над Србима, било цивилима, било војницима, почињених за вријеме и непосредно послије рата.
У случају да Република Хрватска реализује или озбиљно започне са реализацијом наших 6 захтјева сматрамо да ће тек тада испунити дио услова за затварање Поглавља 23 “Правосуђе и темељна људска права”. Желим посебно нагласити да избјегли и прогнани Срби у великој већини подржавају улазак Републике Хрватске у Европску унију под условом да се врате њихова одузета имовинска и стечена права, успоставе европски стандарди у суђењима за ратне злочине и друга кривична дјела и заврши процес есхумације и идентификације посмртних остатака убијених и несталих лица без обзира на националну припадност.
С поштовањем,
Предсједник Коалиције
Миодраг Линта