Лист Политика, Београд, 23. август 2011.
Захтева се посредовање ЕУ како би се коначно остварили ставови из споразума који су Хрватска и Србија потписале пре 15 година
Представници избегличких удружења предаће данас у амбасади Немачке отворено писмо, за канцеларку Ангелу Меркел, поводом неиспуњавања захтева садржаних у петицији избеглих и прогнаних Срба из Хрватске. Посета Меркелове поклапа се 15-годишњицом потписивања Споразума о нормализацији односа између Србије и Хрватске. Јер, у споразуму који су 23. августа 1996. потписали тадашњи министри иностраних послова СРЈ и Хрватске, Милан Милутиновић и Мате Гранић, између осталог, каже се да ће стране уговорнице обезбедити услове за слободан и безбедан повратак избеглица и расељених у њихова пребивалишта, враћање у посед њихове имовине и правичну надокнаду за уништену, оштећену и несталу имовину.
Срби из Хрватске траже подршку немачке канцеларке у дефинисању конкретних мера, у случају да Хрватска не испуни обавезе према избеглицама у наредне две године, као и да се отвори суштински дијалог између Србије и Хрватске, уз посредовање ЕУ. Председник Коалиције удружења избеглицаМиодраг Линта објашњава за наш лист да су посебно важни чланови један, два, шест и седам – којису или прекршени или у већој мери нису реализовани у пракси.
У члану 6, уговорнице се обавезују да се неодложно убрза процес решавања питања несталих при чему ће обе стране уговорнице разменити све расположиве податке о тим особама, али Хрватска, тврди Линта, још не показује довољно политичке воље да заврши процес ексхумације и идентификације жртава.
У члану 7, стране сеобавезују да ће обезбедити услове за слободан и безбедан повратак избеглих, прогнаних и расељених у њихова пребивалишта или у друга места која слободно изаберу; да ће обезбедити тим особама враћање у посед њихове имовине, односно правичну надокнаду као и да ће гарантовати једнаку правну заштиту имовине физичких и правних лица.
– На реализацији одредаба из члана 7. учињено је веома мало.Хрватска низ година након ступања на снагу споразума није обезбедила основне услове за слободан и безбедан повратак избеглих и прогнаних Срба. Због тога у Хрватску се од 500.000 избеглих и прогнаних вратило свега око 60.000, махом старије животне доби. Темељни проблем Срба у Хрватској и даље је дискриминација у законодавству и поступању државних органа. Великом броју избеглих и прогнаних Срба, али и Срба повратника, нису враћена њихова одузета имовинска и стечена права – каже председник Коалиције удружења избеглица.
Линта указује и на члановеједан и два, у којима пише да ће СРЈ и Хрватска поштовати суверенитет, територијални интегритет и независност друге стране уговорнице, додаје председник Коалиције удружења избеглица.
– Влада Хрватске је прекршила споразум доношењем одлуке о признању Косова 19.марта 2008. године и на тај начин афирмисала двоструке стандарде. А хрватска премијерка Јадранка Косор сутра путује у посету самопроглашеној држави Косово саобразложењем да то доприноси јачању мира и стабилности у региону – каже Линта.
Са друге стране, један од потписника споразума, Мате Гранић, каже за „Политику” да је, након потписивања Дејтонског споразума, ово био огроман искорак у хрватско–српским односима, који је створио оквире и услове за нормализацију односа. Гранић, који је данас власник консултантско-лобистичке фирме, председник Хрватског друштва лобиста и декан Високе новинарске школе, наводи да је следећи искорак био доношење плана повратка избеглица, што се догодило у пролеће 1998. године.
– А после уласка Хрватске у НАТО и окончања преговора о приступању ЕУ, дошло је до реалне, не само политичке, већ привредне и друге нормализације, без обзира на то што и даље постоје отворена питања између две државе – тврди Гранић, који је напустио активну политику пре седам година.
О захтевима избегличких удружења и притужбама да им ни до данас није омогућен повратак у складу са чланом седам споразума, Гранић каже:
– Не бих се сложио са тиме. Наравно да има проблема и нерешених питања, али ниједна држава није у тако кратком времену учинила више за избеглице него Хрватска. То више није политичко, већ економско питање. Хрватска је изузетно много чинила, у оквиру својих могућности.
На питање да ли је признањем Косова Хрватска прекршила чланове један и два споразума, који се тичу поштовања суверенитета, територијалног интегритета и независности Србије – некадашњи шеф хрватске дипломатије каже:
– Мислим да Хрватска није прекршила споразум. Највише штете за Србе на Косову је начинио Милошевић. Да је Србија прихватила Рамбује–2, односно споразум који је предлагала Контакт група, онда би сасвим сигурно био потпуно другачији ток историје око Косова. Такође, Хрватска је чланица НАТО-а, завршила је преговоре са ЕУ, има партнерске односе са САД и у оквиру тога координира своју спољну политику.
———————————————-
Признање Косова – кршење споразума
Извор близак Влади Србије напомиње да признањем Косова Хрватска јесте прекршила споразум и да је то озбиљан проблем. Председник Тадић је учинио велике кораке ка помирењу својим посетама Хрватској, као што је и реторика председника Јосиповића унела нове ветрове у односе две државе. Ипак, понашање Јосиповића и премијерке Косор која хвали ратне злочинце показује да и у Загребу постоје различити приступи. Споразум о нормализацији односа био је потез којим се уводи дијалог уместо унилатералних решења и то је било тако све до момента када је Хрватска признала Косово и тиме прекршила споразум, каже наш саговорник.
Бојан Билбија
објављено: 23.08.2011.