Дана 04. октобра 2013. године у Народној скупштини Републике Србије одржана је Петнаеста сједница Одбора за дијаспору и Србе у региону са једном тачком дневног реда: „Актуелни положај Срба у Федерацији Босне и Херцеговине“.
Иницијативу за сазивање покренуо је предсједник Коалиције удружења избјеглица и народни посланик Миодраг Линта. Непосредни повод за сазивање сејднице Одбора је актуелни попис становништва у Босни и Херцеговини који траје од 01. до 15. октобра 2013. године и тежак положај Срба у Федерацији БиХ који су фактички пред нестајањем.
Сједници су присустовали Њихова Преосвештенства Епископ зворничко- тузлански Хризостом и Епископ бихаћко-петровачки Атанасије и слиједећи представници Срба у институцијама БиХ, Републике Српске и Федерације БиХ: Младен Босић, предсједавајући Клуба СДС-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ; Драго Калабић, предсједавајући Клуба СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ; Александра Пандуревић, предсједавајућа Заједничке Комисије за људска права, права дјетета, младе, имиграцију, избјеглице, азил и етику Парламентарне скупштине БиХ; Велимир Кунић, посланик у Представничком дому Парламента Федерације Босне и Херцеговине; Младен Лонић, предсједник Одбора за повратак избјеглих, прогнаних и расељених лица Дома народа Парламента Федерације БиХ; Радмила Митровић, замјеник министра за људска права и избјеглице БиХ; Горан Бошњак, савјетник у Министарству за људска права и избјеглице БиХ; Драго Ковач, државни секретар у Министарству за људска права и избјеглице БиХ; Миладин Драгичевић, савјетник Предсједника Републике Српске за избјегла лица; Урош Макић, начелник општине Грахово; Стевица Лукач, начелник општине Дрвар; Радован Марковић, начелник општине Гламоч;Душан Дошен, председавајући Вијећа општине Босански Петровац; и Петар Средановић, потпредсједник Скупштине општине Равно. Сједници су, поред чланова Одбора, присуствовали представници више институција републике Србије: Министарства правде и државне управе; Министарства финансија; Министарства привреде; Министарства просвјете, науке и технолошког развоја, Министарства културе и информисања; Комесаријата за избјеглице и миграције, Тужилаштва за ратне злочине, Привредне коморе Србије, директорка владине Канцеларије за дијаспору и Србе у региону и директор Представништва Републике Српске у Београду.
Сједницу је отворио предсједник Одбора Александар Чотрић који је у уводном излагању, између осталог, рекао да податак да је прије ратних сукоба на подручју Федерацији БиХ живјело 600.000 Срба, а сада свега 50.000 најбоље говори о тешком положају Срба у ФБиХ. Чотрић је истакао да су преостали Срби у веома тешком положају јер федералне власти издвајају недовољна средства за обнову, а присутна је и институционална дискриминација при запошљавању у органима управе и у предузећима. На крају излагања Чотрић се захвалио Коалицији удружења избјеглица и Миодрагу Линти што су покренули иницијативу да се одржи посебна сједница на тему положаја Срба у ФБиХ.
Директорка владине канцеларије за дијаспору и Србе у региону Славка Драшковић истакла је да се у Канцеларији ради на формирању специјалног тијела које ће се на дневној бази бавити проблемима и неријешеним питањима Срба у региону, као и да су саставили приоритетна питања и рјешења за Србе у Федерацији. Драшковић је изјавила да се нада да ће ова дискусија допринијети да се укључе евентуално нека нова питања и мјере које треба предузети и додала да се Канцеларија активно укључила у обавештавање Срба у дијаспори о предстојећем попису у Босни и Херцеговини.
Предсједник Коалиције удружења избјеглица и члан Одбора за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта рекао је да је положај Срба у Федерацији изузетно лош, да су они грађани другог реда, да је основни проблем Срба дискриминација у поступању надлежних кантоналних и федералних власти с једне стране и у законодавству с друге стране. Линта је навео низ питања која би требало буду предмет разговора: изградња два магистрална пута Дрвар-Гламоч и Босанска Крупа-Босански Петровац, покретање Унске пруге, отварање малих погона у срединама гдје живи значајни број Срба; отварање конзулата Републике Србије у Дрвару; располагање шумским богатством; електрификација српских села у којима нема струје; повратак 13 села општини Дрвар а која су 1996. године припојена општини Бихаћ; неповољна безбедносна ситуација за српске повратнике; повратак узурпиране имовине; обнова порушених кућа; накнада штете за уништену и несталу имовину; слаба пропорционална заступљеност Срба у институцијама ФБиХ и др. На крају излагања Линта је истакао да сматра да питање људских и полотичких права Срба у региону, посебно у Хрватској и Федерацији БиХ треба да буде једно од државних и националних питања у Републици Србији.
Владика зворничко-тузлански Хризостом упозорио је да је на делу систематско уништавање и кршење права српског народа у БиХ. „Нама је одузето право да постојимо. Република Српска је милионе марака издвојила за обнављање верских објеката муслиманске и католичке заједнице. За више од 130 наших цркава ништа није издвојено у БиХ. Оно што је запрепашћујуће, ми се у Сарајеву за то немамо ни коме да обратимо. Ако би могао да се успостави паритет, Република Српска је дала оргомна средстава за повратак муслимана и Хрвата у РС, док Федерација није уложила ништа за повратак Срба“, рекао је владика Хризостом.
Владика бихаћко-петровачки Атанасије је истакао да нису створени за одржив повратак. Као примјер навео је податак да се у општину Босанска Крупа 2003. вратило 98 српских породица а сада их је остало свега 10 породица.
Предсједавајући клуба СДС-а у Представничком дому Скупштине БиХ Младен Босић рекао је да су Срби у ФБиХ препуштени сами себи и истакао да Република Српска нема никакав програм како помоћи тим људима да преживе у условима који нису лаки. Босић је истакао да није у реду да Република Српска нема орган који брине о Србима у ФБиХ. Такође, власт Републике Српске, према Босићу, је својевремено позвала избјегле и расељене Србе да се врате у Федерацију БиХ али онда није тражила реципроцитет тј. исти износ средстава која су била издвојена за повратак Бошњака у Републику Српску да се издвоје и за Србе у Федерацији БиХ. На крају говора Босић је истакао да је ово изузетно важан скуп који тек треба да отвори питања и проблеме људи којих није мали број.
Предсједавајући клуба СНСД-а у представничком дому Скупштине БиХ Драго Калабић затражио је да положај Срба у Федерацији БиХ буде у врху приоритета у разговорима Владе Србије о свим отвореним питањима са БиХ. Очекујемо да Влада Србије покаже бригу за Србе у Федерацији и да се ово питање стави на ниво међудржавних односа Србије и БиХ. Нажалост, морамо констатовати да то до сада није било у врху приоритета рекао је Калабић. Према његовим рјечима била је пракса да су функционери Србије долазили у Сарајево не помињући положај Срба у ФБиХ.
Замјеник министра за људска права и избјеглице БиХ Радмила Митровић је говорила о бројним проблемима са којима се суочавају Срби у ФБиХ од тражења права на имовину, дискриминације, необновљених кућа, незапослености до питања несталих лица и безбедности. Посебно је говорила о регионалном стамбеном програму чији је циљ обнова порушених кућа избјеглим и расељеним лицима који су поднијели захтјеве за обнову до 31. августа 2013. године.
Драгомир Ковач, секретар Министарства за људска права и избјеглице БиХ, нагласио је да је немогуће обезбедити повратак иједног Србина коме је кућа уништена јер је за обнову једног објекта потребно четири године због административних компликација. Према његовим речима заједничко федералним и кантоналим властима јесте антисрпска политика чији је циљ да се Срби не врате на подручје Федерације БиХ.
Младен Лонић, председник Одбора за повратак избјеглих, прогнаних и расељених лица Дома народа Парламента Федерације БиХ је рекао им не требају Срби који раде у општинама у Федерацији БиХ а спавају и живе на подручју Републике Српске. Као примјер је навео ситуацију у Босанској Крупи гдје од 28 Срба који су запослени у разним локалним институцијама (општина, полиција и др.) свега 3-4 спавају у Крупи. Лонић је поставио питање да ли се жели да Срби живе у ФБиХ или не и изразио незадовољство због чега Република Српска ни издваја већа средства за одржив повратак Срба у ФБиХ.
Александра Пандуревић, предсједавајућа Заједничке Комисије за људска права, права дјетета, младе, имиграцију, избјеглице, азил и етику Парламентарне скупштине БиХ је посебно говорила о тешкој ситуацији у Сарајеву гдје Срби не могу учити српски језик, гдје се у уџбеницима учи да је Гаврило Принцип терориста, да се у БиХ 1992-1995. године десила агресија и др. Власти ФБиХ, према њеним речима, нису у претходном периоду примјениле уставним принцип према коме су се федералне, кантоналне и општинске власти морале формирати по резултатима пописа становништва 1991. године.
Стевица Лукач, начелник општине Дрвар, је рекао да у Дрвару српска дјеца уче српски језик, историју, географију и да је то велики успјех за који се треба изборити и у другим општинама. Лукач је истакао да је кључна ствар економска одрживост. Предложио је да се поново организује састанак на конкретне теме и циљем да се нађе обострани економски интерес за улагање у општину а не да се тражи помоћ Србије. Циљ је, према његовим рјечима, заобићи кантоналне и федералне препреке јер се само са локалног нивоа може дјеловати на економском развоју западнокрајишких општина.
Учешће у дискусији узели су и чланови Одбора за дијаспору и Србе у региону Јанко Веселиновић и Марко Атлагић. Због чињенице да је сједница Одбора трајала пуна три часа један дио учесника са подручја БиХ, нажалост, није био у прилици да узме учешће у дискусији.
На крају састанка предсједавајући Александар Чотрић је предложио закључке које су чланови Одбора усвојили. На приједлог Миодрага Линте договорено је да се закључци пошаљу свим учесницима из БиХ с циљем да дају конкретне препоруке и сугестије на њих. Након добијених конкретних препорука и сугестија Одбор за дијаспору и Србе у региону ће их разматрати на наредној сједници. Након тога ће бити усвојени финални закључци који ће бити прослијеђени надлежним институцијама у Влади Србије.
Сједница Одбора за дијаспору и Србе у региону је завршена у 15 часова.
Информативна служба
Коалиције удружења избјеглица