Цементирање етничког чишћења

Лист Правда, Београд, 22.новембар 2011

Међу прогнаним Србима и Србима који живе у Хрватској постоји велика и реална воља за озбиљним променама у хрватском друштву и држави, јер још није превладан дискриминаторски приступ на етничкој основи у хрватском законодавству и у поступању хрватских државних органа. Прошло је 16 година од завршетка рата, а Срби у Хрватској су и даље грађани другог реда. Влада Хрватске нема стварне политичке воље да пронађе свеобухватно, правично и трајно решење бројних проблема избеглих и прогнаних Срба и Срба који живе у Хрватској. Одређени помаци учињени су под притиском међународне заједнице, а не као израз воље званичног Загреба.

Велики део одговорности за наведено стање сноси Самостална демократска српска странка, на челу са Милорадом Пуповцем, Војиславом Станимировићем и Слободаном Узелцем, која је коалициони партнер ХДЗ-а у Влади Хрватске од 2004. године. СДСС подржава владину политику гурања нерешених имовинских и других питања прогнаних Срба и Срба који живе у Хрватској под тепих у име развоја добросуседских односа, обнове поверења, помирења, учвршћења мира и стабилности. Сматрамо да је то погрешан политички приступ. Игнорисањем имовинских и других проблема избеглих и прогнаних Срба и Срба који живе у Хрватској цементира се етничко чишћење.

Посебно истичемо чињеницу да је СДСС у последњих годину дана одбио да подржи четири захтева Коалиције удружења избеглица: петицију избеглих и прогнаних Срба из Хрватске коју је потписало 70.000 оштећених; да Хрватски сабор усвоји декларацију о поштовању људских права избеглих и проганих Срба; да се питање одузетих имовинских и стечених права избеглих и прогнаних Срба и других оштећених грађана дефинише као једно од отворених питања у односима између Србије и Хрватске; да се Заједничка декларација коју су 7. новембра ове године потписали министри спољних полслова Србије, Хрватске, БиХ и Црне Горе допуни одредбом према којој се државе обавезују да ће хитно започети дијалог на темељу Анекса Бечког споразума о сукцесији. У поменутом Анексу се јасно наводи да ће свим грађанима бити заштићена и враћена њихова права која су имали на дан 31. децембра 1990. године.

У Хрватској је судство етнички мотивисано. Постоје двоструки стандарди у суђењима за ратне злочине. Хрватска не чини довољно да се утврди тачан број српских жртава усташког злочина из Другог светског рата и из грађанског рата 1991-1995. године, као и да се обележе места страдања. На многим местима жртве су још неексхумиране, неидентификоване и несахрањене. С друге стране, опозициона Коалиција српских странка у Хрватској коју чине Српска народна странка, на челу са Миланом Родићем, Демократска партија Срба на челу са Митром Којадиновићем и Наша странка на челу са Јованом Ајдуковићем, подржала је све горе наведне захтеве, па је Коалиција удружења избеглица донела одлуку да потпише Споразум о сарадњи са Коалицијом српских странака у Хрватској и да је подржи на парламентарним изборима за Хрватски сабор, који ће се одржати 4. децембра 2011.

Аутор је председник Коалиције удружења избеглица