Коалиција удружења избјеглица оцјењује лицемјерном изјаву помоћника хрватског министра правде Ивана Црнчеца да Србија није у позицији да процјењује хрватско правосуђе, већ да је ситуација управо обрнута јер је Хрватска као члан Европске уније тобоже испунила европске стандарде у суђењима за ратне злочине. Низ чињеница показује да у Хрватској скоро двије деценије од завршетка рата не постоји политичка воља да се процесуирају починиоци ратних злочина над Србима. Током 2013. и 2014. године није покренута ниједна истрага нити је оптужен неки припадник хрватске војске или полиције за кривичнио дјело ратног злочина. Напротив, судови су већину случајева ратних злочина почињених од стране хрватских јединица, а који су покренути за вријеме приступних преговора, закључили ослобађајућом пресудом. У правоснажно завршеним предметима, као што су Сисак и Прукљан код Скрадина, тужилаштво се потрудило да оптужницом буде обухваћено што мање лица и да се број осуђених сведе на минимум. Обећања предсједника Јосиповића и премијера Милановића да ће Хрватска сама процесуирати ратне злочине без обзира на етничку припадност починиоца и жртве, послије ослобађајуће хашке пресуде генералима Готовини и Маркачу новембра 2012. године, остала су мртво слово на папиру.
Коалиција удружења избјеглица подсјећа одговорне у Хрватској и хрватску јавност на неке познате, а непроцесуиране или некажњене, злочине попут убистава српских цивила за вријеме и послије операције „Олуја“ у селима Голубић, Гошић, Вариводе и Мокро поље на книнском подручју, у селу Кијани код Грачаца, у селу Комић на кореничком подручју, неколико напада на избјегличку колону на путу Глина – Двор и масовног убиства преко 500 српских избјеглица код засеока Јануси, у близини Доњег Жировца, бројни злочини над Србима у Равним Котарима послије хрватске операције „Масленица“ 1993. године и операције Бљесак 1995. године у западној Славонији, убиства Срба у Бјеловару, Вировитици, у селу Сарваш, поред Осијека, у Вуковару и др. Хрватско правосуђе процесуирало је само дијелом ратне злочине: Медачки џеп, Миљевачки плато, Задар, Сисак, Осијек, шибенски затвор Кулине, Марин село, Пакрачка пољана, Лора, Керестинец и други. Наведене чињенице показују да у великом броју случајева, у којима су жртве Срби а починиоци припадници хрватске војске и полиције, ратни злочини остају некажњени. Апелујемо на Европску унију и међународну јавност да јасно ставе до знања Хрватској да мора да обезбеди независност, непристрасност и професионалност у откривању и кажњавању ратних злочина јер је то био један од главних услова за затварање преговора о Поглављу 23 „Правосуђе и људска права“ 30 јуна 2011. године.
Предсједник Коалиције удружења избјеглица
Миодраг Линта