Делегација 104 избјегличка удружења и завичајна клуба предала је данас господину Јовану Кркобабићу приједлог Резолуције о поштовању људских права избјеглих и прогнаних Срба из Републике Хрватске са захтјевом да Влада Републике Србије усвоји приједлог Резолуције и упути га у скупштинску процедуру на усвајање. Приједлог Резолуције и Петицију избјеглих и прогнаних Срба је својим потписима досад подржало око 70.000 оштећених грађана у Републици Хрватској. Циљ Резолуције јесте да се питање 500.000 избјеглих и прогнаних Срба и преко 100.000 грађана Србије који су оштећени у својим имовинским и другим правима у Републици Хрватској дефинише као једно од отворених питања у односима између званичног Београда и Загреба и да се у том смислу отвори суштински дијалог о проналажењу свеобухватног и правичног рјешења наших проблема са Хрватском.
Темељ суштинског дијалога између Евроспке уније, Србије и Хрватске би требао бити Бечки споразум о сукцесији који је потписан 29. јуна 2011. године од стране представника министара спољних послова држава сукцесора бивше СФРЈ а ступио је на снагу 02. јуна 2004. године након ратификације у националним парламентима. У анексу Г Бечког споразума под називом «приватна својина и стечена права» веома јасно се каже да ће свим грађанима бити заштићена и враћена права која су имали на дан 31.12.1990. године а сви уговори који су скопљени за вријем рата под пристисцима и прењама биће проглашени ништавним. Бечким споразумом о сукцесији је формиран Стални мјешовити комитет који чине по један представник држава сукцесора бивше СФРЈ. Тражимо да једна од тема слиједећег састанка Сталног мјешовитог комитета буде, по први пут, Анекс Г тј. приватна својина и стечена оштећених грађана. У претходном периоду Стални мјешовити комитет се угласвном бавио подјелом имовине дипломатско-конзуларних представништава и осталом имовином бивше СДФЈ.
Предсjедник Коалиције
Миодраг Линта