Лист Франкфуртске Вести, Београд, 23.август 2011.
Тражили смо да Меркелова посредује у отварању суштинског дијалога између Београда и Загреба о судбини више од пола милиона избеглих Срба и Хрватске
Као и до сада у сличним приликама, Коалиција удружења избеглица из Хрватске искористила је долазак немачке канцеларке Ангеле Меркел у Београд да подсети на судбину стотине хиљада људи који скоро две деценије тумарају у потрази за трајним решењем својих проблема. У интервјуу за „Вести“ Миодраг Линта, председник Коалиције, објашњава зашто је Бечки споразум о сукцесији кључ за решење избегличког рашомона.
Предали сте јуче отворено писмо Ангели Меркел. Шта сте од ње тражили?
– Да посредује у отварању суштинског дијалога између Србије и Хрватске у циљу проналажења трајног и правичног решења проблема више од 500.000 избеглих и проганих Срба који су оштећени у имовинским и другим правима у Хрватској. Кад то тражимо, имамо у виду, пре свега, Бечки споразум о сукцесији који предвиђа да ће свим грађанима бити враћена њихова права која су имали на дан 31. децембра 1990. године. Тражили смо и да Меркелова подржи наш предлог да ЕУ дефинише конкретне мере у случају да Хрватска не испуни обавезе у наредне две године током мониторинга, које би биле на снази све док се питања из поглавља 23 Правосуђе и људска права не реше на правичан начин.
Потписали и отписали
Темељ суштинског дијалога између Београда и Загреба, поред Бечког споразума о сукцесији, требало би да буде и Споразум о нормализацији односа који је између бивше СРЈ и РХ потписан у Београду пре деценију и по – 23. августа 1996. године. Стране уговорнице су се, између осталог, обавезале да ће убрзати процес решавања питања несталих лица, услове за слободан и безбедан повратак избеглих и прогнаних, враћање у посед њихове имовине, односно правичну надокнаду, да ће склопити споразум о накнади за сву уништену или несталу имовину… Нажалост, у реализацији свега тога учињени су мали помаци.
Без компромиса, молим!
Шта конкретно очекујете да се може решити?
– Очекујемо да ЕУ и Немачка, због актуелне политке проширења према западном Балкану, не праве компромисе на рачун људских права и успоставе демократске правне државе. У Хрватској још увек постоји дискриминација у законодавству и понашању државних органа према избеглим и прогнаним Србима, али и Србима повратницима.
Има ли ефекта од обраћања Коалиције европским и другим званичницима?
– Нажалост, ЕУ није подржала наш захтев да, пре него што затвори приступне преговоре са Хрватском, од Загреба тражи да испуни захтеве из петиције избеглих и прогнаних Срба. Велики проблем представља чињеница да Влада и председник Србије, као и водећи људи српске заједнице у Хрватској на челу са Милорадом Пупавцем и Слободаном Узелцом, нису подржали нашу петицију. Неки од њих су чак активно лобирали по европским престоницама да се до краја јуна ове године заврше приступни преговори са Хрватске јер је Хрватска, наводно, испуниле све услове.
Међународна донаторска конференција је најављена за јесен ове године, шта очекујете?
– Претходно у Београду треба да се одржи регионална конференција министара спољних послова Србије, Хрватске, БиХ и Црне Горе на којој би се усвојила декларација. Има најава да се тим документом проблем избеглиштва жели свести само на социјално-хуманитарно питање. Након усвајања декларације, организоваће се донаторска конференција на којој ће се сакупити одређена средства за најугроженије избегличке породице у региону. Али, то је само један од начина помоћи и зато ми тражимо од Владе Србије да се у тексту декларације позове на Бечки споразум о сукцесији.
Многи мисле да ће избеглички проблем у Србији, ако већ није, ускоро бити стављен ад ацта?
– Ми не прихватамо такав приступ. Избегличка удружења траже од Владе Србије и од посланичких група сазивање ванредне седница Скупштине Србије на којој би се усвојила резолуција којом би се наша одузета имовинска и друга права дефинисала као отворено питање у односима са Хрватском. Тражимо и да Влада Србије изради платформу за суштински дијалог са Хрватском о проналажењу правичног и трајног решења наших проблема.
Интервју урадила: Милка Љубичић