ИЗВЈЕШТАЈ ДОСАДАШЊЕГ ПРЕДСЈЕДНИКА КОАЛИЦИЈЕ УДРУЖЕЊА ИЗБЈЕГЛИЦА МИОДРАГА ЛИНТЕ О РАДУ КОАЛИЦИЈЕ УДРУЖЕЊА ИЗБЈЕГЛИЦА ИЗМЕЂУ ДВИЈЕ СКУПШТИНЕ (01.07.2012.-21.11.2015.) КОЈИ ЈЕ УСВОЈИЛА СКУПШТИНА КОАЛИЦИЈЕ УДРУЖЕЊА ИЗБЈЕГЛИЦА НА СВОЈОЈ ТРЕЋОЈ ИЗБОРНОЈ СКУПШТИНИ ОДРЖАНОЈ 21. НОВЕМБРА 2015. ГОДИНЕ У БЕОГРАДУ

Коалиција удружења избјеглица одржала је 01. јула 2012. године, у сали Градске општине Земун, своју програмско-изборну скупштину.  Делегати скупштине Коалиције удружења избјеглица усвојили су, између осталог, Писмо намјера за Предсједника Републике, Предсједника Владе и Предсједника Народне скупштине у којем смо тражили да подрже наше темељне захтјеве: Петицију избјеглих и прогнаних Срба; усвајање Резолуције о поштовању људских права избјеглих и прогнаних лица и других оштећених грађана из бивших југословенских република у Народној скупштини; брже и ефикасније рјешавање проблема избјеглих, прогнаних и расељених лица у процесу интеграције и оснивање Фонда за пружање помоћи избјеглим, прогнаним и расељеним лицима при Влади Србије. Делегати скупштине Коалиције удружења избјеглица су усвојили и приједлог Резолуције о поштовању људских права избјеглих и прогнаних лица и других оштећених грађана из бивших југословенских република.  Циљ Резолуције, која је требало да се усвоји у Скупштини Србије,  јесте био да обавеже Владу Србије да отвори суштински дијалог са Загребом и Сарајевом о рјешавању наших бројих имовинских и других проблема на темељу Анекса Г Бечког спроазума о сукцесији у коме се јасно наводи да ће свим грађанима бити заштићена и враћена права која су имали на дан 31.12.1990. године. Делегати скупштине Коалиције избјеглица усвојили су, такође, Закључак о стварању јединствене кровне организације којом се позивају преостала удружења изван наше Коалиције да прихвате нашу пружену руку да отворимо дијалог о даљем процесу обједињавања удружења која су основала избјегла и прогнана лица и грађани који су родом и поријеклом из бивших југословенских република. За предсједника Коалиције удружења избјеглица изабран је поново Миодраг Линта.

Нажалост, у претходне три године и четири мјесеца Коалиција удружења избјеглица није успјела да реализује наведене програмске циљеве због спољнополитичких и унутрашњополитичких околности с једне стране и недовољне политичке снаге с друге стране. Такође, неспремност Асоцијације избјегличких удружења да створимо јединствену кровну организацију је била отежавајућа чињеница за реализацију постављених циљева. Поред тога, Коалиција удружења избјеглица је у претходном периоду реализовала низ активности чији је циљ био да допринесе рјешавању бројних проблема прогнаних Срба из Хрватске и Федерације БиХ и српских повратника.

Коалиција удружења избјеглица заједно са другим удружењима организовала је дана 25. новембра 2012. Године, поводом срамне пресуде Хашког трибунала којој су били ослобођени хрватски генерали Готовина и Маркач, парастос у Саборној цркви и протесну шетњу од Саборне цркве, кнез Михајловом улицом, Теразијама до Дома Народне скупштине. На парастосу, који је служио Његова Светост Партијарх Српски господин Иринеј и протесној шетњи било је, према стручним процјенама, присутно око 10.000 избјеглих и прогнаних Срба и других грађана. Протесна шетња, под слоганом “Тражимо правду и за српске жртве”, је прошла цивилизовано и достојанствено. Избјегли и прогнани Срби упутили су снажну поруку домаћој и међунардоној јавности: да желе да се досљедно поштују њихова људска права као кључни предуслов успоставе трајне стабилности и помирња у региону.Избјегли и прогнани Срби су на протесној шетњи носили транспаретнте на српском и енглеском језику: “Хаг – легализација етничког чишћења Срба”, “Олуја – удружени злочиначки подухват”, “Тражимо правду за све жртве” и “Тражимо ревизију поступка”. Такође, присутни су носили већи број државних застава Србије, Коалиције удружења избјеглица као и заставе других удружења.

На парастосу и протесној шетњи било су присутни представнции највишег државног руководства: тадашњи предсједник Народне скупштине Небојша Стефановић, тадашњи премијер Ивица Дачић, тадашњи први потпредсједник Владе Алаесандар Вучић, тадашњи савјетник предсједника Републике за спољну политику Марко Ђурић, министри Горан Кнежевић, Зорана Михајловић, Никола Селаковић, Велимир Илић, Алиса Марић, 20-так народних посланика, као и представници других државних иституција. Испред Дома Народне скупштине предсједнник Коалиције удружења избјеглица Миодраг Линта се обратио окупљеним грађанима а затим је тадашњем предсједнику Народне скупштине Небојши Стрефановићу предао захтјев за сазивање посебне сједнице парламента и приједлог Резолуције о поштовању људских права избјеглих и прогнаних Срба и грађана Србије који су оштећени у својим имовинским и другим правима у државама насталим на подручју бивше Југославије. Посебно желим истаћи чињеницу да је Радио телевизија Србије директно преносила парастос и протесну шетњу (домаћи и сателитски програм), као и да је парастос и протесна шетња била главни догађај у информативним емисијама РТС-а, Пинка, Прве телевизија и један од главних догађаја на Б92 и Студио Б.и других телевизијских станица. Такође, сутрадан су готово сви штампани медији дали доста простора овом догађају.

Дана 29. јула 2013. године у Народној скупштини Републике Србије одржана је четрнаеста сjедница Одбора за дијаспору и Србе у региону са једном тачком дневног реда: „Актуелни положај Срба у Републици Хрватској и остваривање њихових мањинских права у складу са стандардима Европске уније“. Иницијативу за сазивање покренуо је народни посланик Миодраг Линта. Поред чланова скупштинског одбора за дијаспору и Србе у региону сједници су присуствовали: спољнополитички савјетник тадашњег предсједника Народне скупштине Миодраг Поповић, представници Владе Републике Србије тј. Министарства спољних послова, Министарства правде и државне управе, Комесаријата за избеглице и миграције, Специјалног Тужилаштва за ратне злочине, Канцеларије за дијаспору и Србе у региону, као и бројни представници Срба из Хрватске:  Војислав Станимировић, предсједник Самосталне демократске српске странке, Милорад Пуповац, предсједник Српског народног вијећа, Вељко Џакула, предсједник Српског демократског форума, Светислав Лађаревић, предсједник Нове српске странке; Митар Којадиновић, предсједник Демократске партије Срба; Никола Лунић, предсједник Српског привредног друштва „Привредник“ и Мирослав Панић, наченик општине Трпиња.

Дана 04. октобра 2013. године у Народној скупштини Републике Србије одржана је петнаеста сједница Одбора за дијаспору и Србе у региону са једном тачком дневног реда: „Актуелни положај Срба у Федерацији Босне и Херцеговине“. Иницијативу за сазивање покренуо је  народни посланик Миодраг Линта. Непосредни повод за сазивање сејднице Одбора био је актуелни попис становништва у Босни и Херцеговини који je трајао од 01. до 15. октобра 2013. године и тежак положај Срба у Федерацији БиХ који су фактички пред нестајањем. Сједници су присустовали Њихова Преосвештенства Епископ зворничко-тузлански Хризостом и Епископ бихаћко-петровачки Атанасије и слиједећи представници Срба у институцијама БиХ, Републике Српске и Федерације БиХ: Младен Босић, предсједавајући Клуба СДС-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ; Драго Калабић, предсједавајући Клуба СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ; Александра Пандуревић, предсједавајућа Заједничке Комисије за људска права, права дјетета, младе, имиграцију, избјеглице, азил и етику Парламентарне скупштине БиХ; Велимир Кунић, посланик у Представничком дому Парламента Федерације Босне и Херцеговине; Младен Лонић, предсједник Одбора за повратак избјеглих, прогнаних и расељених лица Дома народа Парламента Федерације БиХ; Радмила Митровић, замјеник министра за људска права и избјеглице БиХ; Горан Бошњак, савјетник у Министарству за људска права и избјеглице БиХ; Драго Ковач, државни секретар у Министарству за људска права и избјеглице БиХ; Миладин Драгичевић, савјетник Предсједника Републике Српске за избјегла лица; Урош Макић, начелник општине Грахово; Стевица Лукач, начелник општине Дрвар; Радован Марковић, начелник општине Гламоч; Душан Дошен, председавајући Вијећа општине Босански Петровац; и Петар Средановић, потпредсједник Скупштине општине Равно. Сједници су, поред чланова Одбора, присуствовали представници више институција Републике Србије: Министарства правде и државне управе; Министарства финансија; Министарства привреде; Министарства просвјете, науке и технолошког развоја, Министарства културе и информисања; Комесаријата за избјеглице и миграције, Тужилаштва за ратне злочине, Привредне коморе Србије, директорка владине Канцеларије за дијаспору и Србе у региону и директор Представништва Републике Српске у Београду.

Дана 16. октобра 2013. године одржан је састанак делегације избјеглих и прогнаних Срба (Миле Шапић, Вељко Жигић, Љуба Шућур и Татјана Бенак) na челу да народним послаником Миодрагом Линтом са тадашњим предсједником Републике Хрватске Ивом Јосиповићем и члановима његове делегације у Дому Народне скупштине Републике Србије. Састанак, који је трајао скоро 90 минута, је протекао у отвореној и конструктивној атмосфери. На састанку су, са српске стране, били присутни предсједник тадашњи предсједник Народне скупштине Небојша Стефановић, који је отворио састанак, секретар Владе Републике Србије и шеф Комиисије за нестала лица господин Вељко Одаловић и тадашњи амбасадор Републике Србије у Републици Хрватској Станимир Вукићевић. У хрватској делегацији били су присутни, између осталих, министар бранитеља Предраг Матић, шеф хрватске комисије за нестала лица пуковник Иван Грујић, савјетник хрватског предсједника за мањине Синиша Таталовић и амбасадор Хрватске у Србији Гордан Маркотић. Наша делегација предала је господину Јосиповићу докуменат на ћирилици под називом “Проналажење правичних и трајних рјешења за проблеме избјеглих и прогнаних Срба из Хрватске и српских повратника у Р.Х.” у коме се наводи 14 конкретних проблема који шаљем (у прилогу). Такође хрватском предсједнику је предан комплетан спис 11-годишње правне борбе Душана и Ане Кундак за накнаду штете за срушене куће у терористичким акциајма у Липику и Филип Јакову код Биограда на мору (њихов случај је описан у горе поменутом документу).

Коалиција удружења избјеглица је издала у наведеном периоду (2012.-2015.) велики број  саопштења за јавност везано за Хрватску у којима смо осудили бројне антисрпске инциденте и шовинистичке изјаве  који показују да у Хрватској нема стварне политичке воље да се поштују сопствени Устав и закони тј. да се процесуирају сви они појединци и групе који шире говор мржње, насиља и незаконитости. Осудили смо насилно и недолично понашање хрватских службеника у конзулатима у Београду и Суботици и појединим полицијским станицама у Хрватској јер су вршили притисак на избјегле и прогнане Србе да одјаве пребивалиште и пониште хрватске личне карте. Осудили смо изјаве појединих хрватских званичника чији је циљ да се Србија представи у Европској унији као агресор у рату 1991.-1995- године а Хрватска тобоже као жртва.

Коалиција удружења избјеглица је издала у наведеном периоду издала у јавност више  саопштења за јавност везано за БиХ у којима смо осудили  сталне притиске на Србе у Федерацији БиХ да пређу на исламску вјеру, затим погрешна и штетна настојања званичног Сарајева да се 1. март тј. датум одржавања нелегалног референдума из 1992. године прославља као Дан независности БиХ јер покушаји говоре да бошњачка инетектуална и политичка елита није спремна на компромис и договор већ се понаша као да је БиХ држава само бошњачког народа, затим злочине над српским народом и тражили да Тужилаштво за ратне злочине БиХ и Суд БиХ процесуирају злочинце из реда хрватског и бошњачког народа.

Предсједник Коалиције  поднио је крајем 2014. године  Комисији за споменике и називе тргова и улица Скупштине Града Београда, на чијем је челу савјетница предсједника Републике Томислава Николића Јасмина Митровић Марић,  молбу да подржи иницијативу да се подигне споменик српским жртвама страдалим у ратовима 1991 – 2000. године на простору бивше Југославије. Комисија је подржала молбу и Скупштина Града Београда  је почетком 2015. године донијела одлуку о подизању споменика и одлуку о оснивању Одбора за подизање споменика који је расписао конкурс за избор најбољег идејног рјешења. За предсјендика Одбора изабран је менаџер Града Београда Горан Весић а један од чланова Одбора је и Миодраг Линта. Расписан јавни позив али од 19 понуђених идејних рјешења Одбор за подизање споменика српским жртвама страдалим у ратовима 1991.-2000. године крајем јула 2015. године је донио закључак да ниједно идејно рјешење не испуњава постављене критеријуме. Одлучено је да се распише нови конкурс за ново идејно рјешење наведеног споменика.

Представници Коалиције су редовно присуствовали парастосима који су служени поводом страдања Срба у хрватским и бошњачким злочиначким акцијама „Откос“ „Олуја“, „Маестрал“, „Бљесак“, „Миљевачки плато“, „Масленица“, „Медачки џеп“, убиства Срба у цапрашким селима, убиства 13 и тешког рањавања двојице резервиста ЈНА на Коранском мосту у Карловцу и др. Предсједник Коалиције Миодраг Линта је, у својству замјеника предсједника Одбора за дијаспору и Србе у региону, присустввао током 2015. године обиљежавању страдања Срба у хрватској акцији „Бљесак“ у Градишкој (Република Српска), страдања српских цивила у селима Вариводе и Гошић (општина Кистање) и страдања Срба у 12 западнокрајишких општина у Мркоњић Граду.

Предсједник Коалиције Миодраг Линта је у периоду између двије скупштине, у својству замјеника предсједника Одбора за дијаспору и Србе у региону,  боравио преко 20 пута на подручју Хрватске и Федерације БиХ везано за очување националног и културног идентитата тамошњих Срба (освећење цркве у селу Лушци Паланка, обиљежавање 400. годишњице оснивања православе богословије „Света три јерарха“ у манастиру Крка, присуство на сведалматинском сабору у маанстиру Крка, обиљежавање 300. годишњице цркве Свете Петке у селу Сјеничак на Кордуну, присуство на научној конференцији о Јасеновцу у Доњој Градини и др.), учешће више пута на конгресима српске омладине у организацији Српског привредног друштва „Привредник“ из Загреба, учешће на 2. Великој скупштини Српског народног вијећа у присуству преко 2000 српских делегата која је одржан у дворани Ватрослав Лисински у Загребу; присуство на устоличењу Митрополита загребачко-љубљанског Порфирија, Владике бихаћко-петровачког Атансија и Владике славонско-пакрачког Јована, присуство на спортској манифестацији „Ђедова косидба“ у Вргинмосту на Кордуну и др..

Коалиција удружења избјеглица је у наведеном периоду, поводом Свјетског дана избјеглица, редовно организовала спорстко- културну манифестацију „Крајишки откос“.  Пети и Шести „Крајишки откос“ 2014. и 2015. године  организован је код цркве Светог Ћирила и Методија у избјегличком насељу Бусије у присутву изасланика Предсједника Републике Томислава Николића,  изасланика Предсједника Владе Александра Вучића (министри Небојша Стефановић и Братислав Гашић) и министра за рад, запошљавање, борчка и социјална питања Александра Вулина. На Шестом „Крајишком откосу“ који је одржан 20. јуна 2015. године преко 4.000 Крајишника и њихових пријатеља могло је да ужива у разноврсном програму: вечерње богослужење, полагање вјенаца страдалим Србима, такмичење у косидби и народним спортским играма (бацање камена са рамена, повлачење конопца, обарање руку, пењање уз стожину, скок у вис из мјеста и претезање штапа), наступи десетак културно-умјетничких друштава и пјевачких група, изложба слика, рукотворина и књига и забавно вече на коме су наступили Црни бисери. Циљ манифестације јесте очување културе, обичаја и традиције Срба Крајишника.

Предсједник Коалиције је у наведеном периоду одржао преко 10 говора у Скупштини Србије у којима је говорио о проблемима протјераних Срба и Срба који живе у Хрватској и Федреацији БиХ.  Том приликом је постављао питања надлежним државни органима везано за неспровођење Анекса Г Бечког споразума о сукцисији под називом „Приватна својиан  и стечена права“, непроцесуирање злочина над српским цивилима и заробљеницима, пребивалишта у Хрватској, ОИБ-а и др. Нажалост, одговори су у великој већини случајева били уопштени и без приједлог конкретних мјера и активности за рјешавање наведених проблема који муће прогнане Србе и друге оштећене грађане.

Предсједник Коалиције је у перидоу између двије Слупштине послао преко 10 отворених писама највишим хрватским званичницима (бивши хрватски предсједник Иво Јосиповић, хрватски премијер Зоран Милановић, министарска спољних послова Весна Пусић, министар правде Орсат Миљенић, министар унутрашњих послова Ранко Остојић, градоначелник Загреба Милан Бандић) у којима је истицао проблеме протјераних Срба и тражио њихово рјешавање. Наведена писма је слао и бившем министру спољних послова Србије Ивану Мркићу и актуленом Ивици Дачићу, као и предсједнику Српског народног вијећа Милораду Пуповцу с циљем да се активно укључе у процес тражења рјешења. Нажалост, ниједна од наведених страна није показала стварну вољу да ради у  правцу рјешавања бројних проблема проганих Срба и Срба повратника.

Предсједник Коалиције је у периоду између двије Скупштине дао преко 150 изјава или интервјуа за агенције (Тањуг, Бета, Срна) и телевизије (РТС, Пинк, Б92, Прва, Хепи, Палма Плус, Студио Б, РТВ; Наша, Коперникус, ТВ БН,…) и радио станице (Радио Београд, Радио Накси, Радио Б92,…) у којима је говорио о проблемима протјераних Срба и српских повратника и стално истицао потребу проналажења правичних и трајних рјешења имовинских, стечених и бројних других проблема наших људи као један од кључних предуслова за успоставу трајног мира и стабилности у региону западног Балкана.

Коалиција удружења избјеглица на челу с Миодрагом Линтом организовала је, поводом Дана сјећања на страдале и прогнане Србе – 5. aвгуст 2015. године, шетњу прогнаних Срба и њихових пријатеља са трактором на челу којим је довежено више избјегличких породица из Крјаине у Србије августа 1995. године. Колона је кренула у 12 часова, послије завршетка парастоса и полагања вијенаца, од цркве Светог Марка, поред Скупштине Србије и хотела Москва, низ Призренску улицу , преко Бранковог моста до Сава центра гдје је одржана Меморијална академија. Шетња је прошла мирно и достојанствео и на тај начин су прогнани Срби су послали поруку да траже само своја отета људска права, поштовање српских жртава и кажњавање свих злочинаца који су убијали цивиле и заробљенике.

Меморијалнa академијa под називом “Олуја – да се не заборави злочин” одржана је 05. августа 2015. године, у у Великој дворани Сава центра поводом Дана сјећања на страдале и прогнане Србе. Организатор Меморијалне академије је била Коалиција Удружења Избјеглица на челу са Миодрагом Линтом. На Меморијалној академији пред више од 2000 прогнаних Срба и њихових пријатеља били су присутни, између осталих, Његова Светост Патријарх српски Иринеј, Предсједник Републике Србије Томислав Николић, министар за рад запошљавање, борачка и социјална питања у Влади Републике Србије Александар Вулин, министар правде у Влади Републике Србије Никола Селаковић, изасланик Предсједника Републике Српске Милорада Додика Млађен Цицовић, министар рада и борачко-инвалидске заштите у Влади Републике Српске Миленко Савановић, замјеник Предсједавајућег Представничког дома Парламента БиХ Младен Босић, менаџер Града Београда Горан Весић и бројни други гости. Присутним у сали и најширој јавности, обратили су се Патријарх Иринеј, Предсједник Николић у име државе и Миодраг Линта, у име организатора.Меморијална академија, заједно са догађајем на граничном прелазу Рача, је била величанствен догађај јер је, страдање Срба деведесетих година, први пут у последњих 20 година обиљежено на државном нивоу. Коалиција удружења избјеглица је захвална Влади Србије на челу с Александром Вучићем што је 5. август прогласила Даном сјећања за страдале и прогнане Србе.

Предсједник Коалиције удружења избјеглица
Миодраг Линта