На 60. Међународном београдском сајму књига одржана је 26. октобра 2015. године, између осталих, промоција књиге историчара Војина Калинића „Српске установе у Сјеверној Далмацији 1848.- 1914. године. Књига је извод из докторске дисертације Војина Калинића коју је он одбранио крајем 2014. године на Факултету политичких наступа. Аутор у књизи анализира рад око четрдесетак различитих националних удружења која су дуже или краће дjеловала на подручју Северне Далмације. Ријеч је о широком обиму активности спровођених у намjери да се очува народна свест и традиција Срба, односно да се допринесе његовању неке од дjелатности које су могле да унаприједе приватни или колективни развој тамошњег становништва. Са једне стране, у питању су биле народне читаонице које су, осим основне функције, у многим мjестима биле једине установе културе, али и средишта друштвеног живота, па и мjеста исказивања политичких тежњи. Постојале су у Задру, Бенковцу, Книну, Кистању, Дрнишу и другим мjестима. Малобројнија од читаоница била су друштва културног, хуманитарног или спортског карактера, попут пjевачких друштава, друштава Српских сестара до соколских удружења, али су сва помогла да се изгради дух заједништва и солидарности међу Србима и очува угрожени идентитет. О књизи је говорио др. Милан Гулић из Института за савремену историју у Београду.
На 60. Међународном београдском сајму књига одржана је 26. октобра 2015. године, између осталих, промоција књиге привредника Николе Копца „(Х)историја осушене збиље“ koja говори о понављању пакленог прогона и погрома у осмишљеном програму смрти намијењеног Србима из Хрватске. У књизи је описана нова форма трагедије крајишких Срба, као насљедна судбина прошлих времена. Тематско срце књиге је – ново искушење Срба из Хрватске у старој стратегији „ножа и крижа“. У центру „приче“ је Копчево родно село Трепча, „расло, стасало и убијено на прагу Загреба“. Кобац каже да је „(Х)историја осушене збиље“ заштитна повеља вјечног власништва родног завичаја, „грунтовни лист који мирише на душе протјераних“. Никола Кобац рођен је 9. марта 1954. у селу Трепча, пријератна општина Вргинмост, на Кордуну. За себе каже да је по националности Србин, по убјеђењу Кордунаш, а по вјеровању – оптимиста. Дугогодишњи је привредник и писац који, како наводи, одувијек живи на Кордуну, само што од 8. августа 1995. године пребива у Бањалуци. Објавио је до сада двије збирке пјесама – „Таван бунар“ и „Из тавног бунара“, те књигу „Трајање једног нестајања“. О књизи су, поред аутора, говорили крајишки умјетник Мићо Јелић Грновић и Јанко Велимировић из Републике Српске..
Информативна служба
Коалиције удружења избјеглица
(Да отворите слику у пуној величини кликните на њу)
