Лист Политика, Београд, 30. јун 2011.
Јуче се навршило тачно 10 година од потписивања Бечког споразума о сукцесији међу државама бивше СФРЈ, којим су регулисана многа важна питања, посебно када је реч о заједничкој имовини бивше државе. Међу онима који су од споразума највише очекивали, свакако је и пола милиона избеглица из Хрватске, од којих многи и даље не могу да се врате на своје поседе, у којима су деценијама живели.
Ако су избегли Срби из Хрватске своје наде полагали у анекс Г Бечког споразума, којим се управо ова питања регулишу, онда су оне потпуно изневерене, каже за „Политику” Миодраг Линта, председник Коалиције удружења избеглица. Посебно су огорчени на недавни „пролазак” Загреба испод европске рампе, упркос томе што нису испунили услове из преговарачког Поглавља 23 о правосуђу и људским правима, додаје Линта.
– У анексу Г Бечког споразума веома јасно стоји да ће свим грађанима бити заштићена, враћена или компензована, њихова права која су имали на дан 31. децембра 1990. године. Такође, у анексу Г стоји да ће сви уговори, који су склопљени за време рата, а у највећем делу су склопљени под претњама и притисцима, бити ништавни. На жалост, сада је деценија од потписивања, а седам година од ступања на снагу споразума, након што га је хрватски сабор последњи међу парламентима бивших југословенских република, ратификовао, али ништа није испуњено када је реч о нашим правима – упозорава Линта.
У овој коалицији су очекивали да ће, кроз Стални мешовити комитет, коначно доћи на дневни ред анекс Г, који још није био предмет разговора.
– Тврдим да од 2004, када је споразум ступио на снагу, ни на једном од састанака Сталног мешовитог комитета анекс Г, није био тема. А, од септембра 2009, када је одржан у Београду, ових састанака више није ни било. Требало је да се одржи у Сарајеву, али је већ шести пут одложен, па се не зна када ће бити – каже наш саговорник. Подсетимо, примедбе и захтеви Коалиције удружења избеглица односе се пре свега на то да се створе услови за одрживи повратак.
– Захтевамо слободно располагање својим кућама које су незаконито одузете и дате на коришћење другим лицима, јер је већина од 10.000 српских кућа продата на незаконит начин, а око 10.000 српских породица било је принуђено да склопи уговоре о размени својих кућа и станова. Такође, Република Хрватска се од 1997. укњижила као власникнавише од 800.000 катастарских парцела, чији су појединци до 1995. године били Срби и намерава да се до 2015. укњижи на преосталих 700.000 катастарских парцела. Општине и градови дали су у закуп више десетине хиљада хектара пољопривредног земљишта у власништву Срба,без њихове сагласности – наводе у овом удружењу.
Коалиција захтева и решавање 5.000 случајева када су српским повратницима, избеглим лицима и Српској православној цркви, локални моћници и уз прећутну извршну сагласност власти и одлуке хрватског правосуђа незаконито одузели пољопривредно земљиште, куће, станове и привредне објекте.
Поводом ових питања, редакција „Политике” обратила се и Министарству спољних послова у Загребу, али нам је портпарол хрватске дипломатије Марио Драгун, одговорио да су „имовинско-правна питања у надлежности Министарства правосуђа, које је и надлежно за спровођење анекса Г”. У Министарству правосуђа су потврдили да су наша питања примили, али да не знају када ће бити у прилици да одговоре, због презаузетости, јер управо у сабору пролази један њихов пакет закона…
Бојан Билбија