Коалиција удружења избјеглица подсјећа јавност да је 07. јуна 1992. године Хрватска војска заједно са ХВО и Муслиманским снагама покренула операцију против слабо организованих и саме себи препуштених Срба у селима Клепци, Пребилови и Тасовчићи и другим мјестима у долини Неретве. Операција је носила назив „Чагаљ“ а изведена је под командом генерала Хрватске војске Јанка Бобетка који је детаље у вези с њом изнио у својој књизи „Све моје битке“. Операција је почела вишечасовним бомбардовањем поменутих српских села. У току неколико дана хрватске снаге су освојиле цијелу долину Неретве са Мостаром и Стоцом. Већина Срба је напустила своје куће и имања. У освојеним српским насељима хрватске снаге су побиле скоро све затечене српске цивиле и уништиле материјална и културна добра српског народа у долини Неретве (куће, манастире, цркве, гробнице, домове културе, школе, електо и водоводну мрежу и др.). Посебно истичемо рушење манастира Житомислића, мостарске Саборне цркве и минирање цркве са Спомен-костурницом у Пребиловцима, у којој су били сахрањени посмтрни остаци око 4.000 Срба ексхумираних из јама 1990. и 1991. године у које су их усташе бацили 1941. године.
Коалиција удружења избјеглица тражи да наше Тужилаштво за ратне злочине покрене према Тужилаштву за ратне злочине БиХ питање процесуирања свих одговорних за ратне злочине против Срба у долини Неретве. С друге стране треба истаћи чињеницу да у Босни и Херцеговини и даље траје опструкција у процесуирању ратних злочина почињених током деведесетих годинама над Србима. У Босни и Херцеговини још увијек нико није осуђен за велика кривична дјела ратних злочина (Тузланска колона, Добровољачка улица, злочини у Сарајеву, злочини муџахедина и припадника Петог корпуса Армије БиХ) против српског народа. За многе злочине над Србима још увијек нису подигнуте чак ни оптужнице. Симбол страдања српског народа, не само у долини Неретве, јесте село Пребиловци у коме је убијено 85% његових становника за вријеме Независне државе Хрватске. У село се послије завршетка грађанског рата вратило око 30 породица који сада, заједно са Удружењима Херцеговаца у Србији и Српском православном црквом, покушавају да саграде нови Спомен храм Васкрсења Христовог у коме ће сахранити кости преостале након минирања спомен цркве 1992. године. Апелујемо на све надлежне институције да помогну његову изградњу.
Предсједник Коалиције удружења избјеглица
Миодраг Линта