Коалиција удружења избјеглица изражава жаљење због чињенице што Борис Тадић и Иво Јосиповић приликом примања Европске медаље за толеранцију нису смогли снаге да јавно кажу да стотине хиљада избјеглих и прогнаних Срба 17 година послије завршетка рата не могу да остваре своја имовинска и друга права у Хрватској. Борис Тадић и Иво Јосиповић су годинама говорили о миру и толеранцији а истовремено су затварали очи пред чињеницом да је темељни проблем Срба у Хрватској и даље дискриминација у законодавству и поступању надлежних државних органа. То најбоље потврђује недавно истраживање канцеларије УНХЦР-а у Загребу о стварном броју српских повратника у Хрватској. Од 132.000 Срба који су попунили повратнички картон у Хрватској је остало да живи свега њих око 50.000 или 38%.
Коалиција удружења избјеглица сматра да искрено помирење и међусобно поштовање између српског и хрватског народа није могуће док свака страна, како каже хрватски предсједник Иво Јосиповић, не призна сопствене грешке и злочине који су учињени према припадницима другог народа. То, између осталог, значи да званични Загреб треба признати да је режим Фрање Туђмана извршио етничко чишћење Срба, отео или уништио њихову имовину и починио тешке и бројне злочине над Србима који нису адекватно или нису уопште процесуирани (Олуја, Бљесак, Миљевачки Плато, Масленица, Медачки џеп, Госпић, Сисак, Пакрачка Пољана, Сплит, Осијек, Вуковар, Карловац, Задар, Загреб и др). Хрватска би своје декларативно залагање за помирење и међусобно разумијевање могла конкретно доказати тако што ће без одлагања и изговора ријешити судбину око 2.000 Срба који се још увијек воде као нестали и казнити одговорне за злочине.
Предсједник Коалиције удружења избјеглица и члан Одбора за дијаспору и Србе у региону
Миодраг Линта