Коалиција удружења избјеглица најоштрије осуђује дугогодишњу дискриминацију на етничкој основи 14 српских породица чије су куће и привредни објекти били одузети послије завршетка рата 1995. године на основу Закона о привременом одузимању и управљању одређеном имовином и дате на привремено коришћење грађанима хрватске националности. Привремени корисници тј. Хрвати су, супротно закону, предузимали одређена улагања у имовину али хрватски судови су доносили пресуде којима су обавезали власнике тј. Србе да привременим корисницима врате средства која су они улагали у њихове некретнине без њихове сагласности. У питању су слиједеће породице: Никитовић, Вујчић, Рјах, Бућан, Ћалић, Савановић, Милојевић, Дрча, Дупор, Миладиновић, Павловић, Павловић, Гвоздић и Кунић.
Рјешавање 14 случајева српских породица био је један од услова за затварање поглавља 23 „Правосуђе и људска права“ 30. јуна 2011. године у приступним преговорима Хрватске за улазак у Европску унију. Хрватска није испунила услов али се обавезала, својим „Акционим планом за испуњавање преосталих обавеза из преговора о приступању ЕУ“ да ће наведених 14 случајева ријешити прије уласка у Европску унију 01. јула 2013. године, међутим то није учинила до данас. На рјешавању овог проблема, како наводе оштећене породице, посебно се, прије затварања преговора о поглављу 23, ангажовала Весна Пусић која је од 2008. до 2011. била предсједница Националног одбора за праћење преговора о приступању Хрватске Европској унији. Весна Пусић је лично иницирала више састанка у циљу рјешавања овог проблема али је све остало на томе.
Позивамо хрватског премијера Милановића и прву потпредсједницу хрватске Владе Весну Пусић да, у што краћем року, испуне преузету обавезу на начин да Влада Хрватске усвоји Одлуку којом се српске породице тј. власници некретнина изузимају из обавезе поврата средстава и трошкова парничног поступка држави и привременим корисницима у поступцима неовлашћених улагања, као и да се скине хипотека са њихових некретнина у земљишним књигама. То значи да би држава преузела обавезу плаћања одштете привременим корисницима за уложена средства у некретнине док би се власници ослободили било каквих обавеза према привременом кориснику или према држави. Поред тога, затражено је од нашег Министарства спољних послова да се активно ангажује на рјешавању овог проблема кроз стални дијалог са хрватским Министарством вањских послова.
Посебно хитан за рјешавање, од 14 поменутих случајева, јесте случај породице Кунић јер је општински суд у Карловцу за 12. мај заказао продају њихове имовине у селу Загорје, општина Крњак, на Кордуну. Наведени суд је утврдио да вриједност све имовине породице Кунић износи око 176.000 евра тј. тачно онолико колико треба да исплати привременом кориснику хрватске националности за улагања у његове некретнине заједно са каматама и судским трошковима.
Предсједник Коалиције удружења избјеглица
Миодраг Линта